Captain Jack

Nedostaje mi sneg...ne bas u toj meri da sednem na avion i odletim tamo gde je nekom vec dozlogrdio ali mi nedostaje...graja oko Saborne crkve,ljudi u redovima strpljivo cekajuci dah plamena da ih podseti na nekog njima voljenog i milog,a nije nam u biti da smo strpljivi,da stojimo jedan iza drugog bez pardona...igra zeravica oko Bozicnog plamena,promrzla,nasmejana lica,neka zabezeknuta od viska alkohola ili petardi...nikad se tamo nisam zadrzavao,uvek se setim moje bake koja me uvek ispracala istim recima...nemoj da se zadrzavas,u sedam je vecera...i tako godinama,pesaka od centra do kuce,zato i volim sneg na badnje vece,njegova skripa pod mojim nogama,ubrzano disanje i para koja izlazi iz mog kaputa,kao zahuktala lokomotiva,parnjam dok ne ugledam poznato mesto zlocina.Levo,kroz bastu,ta kapija nikad nije bila zatvorena,strpljivo otresam led sa cokula i u trenu preskacem tri reda stepenista samo da sto pre uletim tamo gde je toplo.Nisu radijatori u pitanju vec srce,nije kreka vesa vec osmeh,pitanje kako je bilo,koliko se ljudi sjatilo,da li sam ogladneo...Miris posnog pasulja,pogace i pite sa kupusom,kevin osmeh i grejana rakija i jebote sad sam ukapirao,uvek se gledao drugi dnevnik,mada nesto i nismo obracali paznju,sve sto nam je trebalo u tim trenutcima je bilo tu,ostalo bi bilo suvisno,orasi u uglu,radost dobijenog dinara,secanja koja ne blede.I uvek se toga setim na ovaj dan,danas vernici katolicke veroispovesti slave Bozic,sretan im bio,porodice su na okupu,barem da se na kratko vrate osmesi ljudima,a sutra je novi dan,potkovan sa malo vise entuzijazma,zato i postoje praznici,ne da bi se jelo i pilo vec da se ljudi priblize jedni drugima,da prijatelji postanu porodica i da porodice postanu prijatelji.
Dragi moji,ma gde bili i na kom kontinentu postojali,zelim vam srecne praznike,da ih proslavite u krugu porodice i prijatelja,da vam zdravlje i sreca budu verni saputnici vama i vasim najmilijima
Od srca,Captain