Nema naslova. Lakše mi je da pričam nekome ko me ne zna... - Blog - VojvodinaCafe Forum
Pogledaj RSS Feed

PersonaGrata

Nema naslova. Lakše mi je da pričam nekome ko me ne zna...

Ocenite unos
- Red je da i ja tebi pocnem da vracam dugove...
Bila je to prva stvar koju sam mu kupio od svoje love, i siguran sam da ga je dirnulo, ali moj stari nije bio rasipnik emocija.
Da je kojim slucajem bio glumac, ne verujem da bi ikad rasplakao gledalište.
- Hvala, sine moj, ali nemoj to više raditi. Te dugove vraticeš mom unuku, a on ce tvom i tako redom. Tako to vec ide...
Pa ne znam, Cale. Kako danas stvari stoje u vezi tvog unuka, imam neki rdav predosecaj da cu ti vecito ostati dužan...

Znam,mnogi će reći da puno citiram Balaševića...ali šta ću kad mi se na momente čini da piše o meni.
I ovaj odlomak... Nije baš da sam "ćaletu" (ne volim da ga tako zovem zato je pod navodnicima) kupio nešto, i nije da mi je on tako nešto rekao,mada... u našim "opširnim" i vrlo "čestim" razgovorima o ozbiljnim temama uvek se provlačilo to kako sam previše "sam",aludirajući na to da nisam mogao da se skrasim ni sa jednom devojkom na duže od dva meseca (a bilo ih je, da ne ispadne da se hvalim...razumeće te...na svaka dva meseca vezivanja sa nekom dolazilo je dva meseca pauze pa vi sad sami izračunajte,ako Vas interesuje),pa je nekako uvek ispadalo da sam sam. Sad mi je 29-ta i,verovatno ne prvi put ali u svakom slučaju najjače do sad, imam taj osećaj da ću "ćaletu" ostati dužan.
I "smirio" sam se u zadnjih godinu dana. Ne zato što sam hteo,kao sad mi došlo iz dupeta u glavu pa sam presekao,pa od sad nema više kao što je bilo. Ne. Jednostavno sam primetio da želim nešto više,da mi te kratke veze nepružaju više onakvo zadovoljstvo kao ranije. Pa vreme je i bilo, rekli bi mnogi. Pa da... Ali ko ume da ti kaže kad je dosta? Mislim da sam sasvim dobro odradi ovaj deo života. Nisam se kao neki pubertetlija zatreskao u neku koja bi mi posle dupe pomerala i potpuno mi uništila veru u ženski rod (i potom kao i većina istih završio kao matoro čangrzialo). Nisam kao neodrasli momak napumpao jednu "laku" pa je oženio,pa potom proklinjao i krivio ceo svet.(opet postajući matoro džangrizalo). Nisam se kao neiskusni mladić oženio mlad, u strahu da posle neću naći drugu,pa slušajući priče mojih vršnjaka koji rade i ovo i ono... i pomislivši kako sve propuštam u životu (ne puno-sve) pokušavam to nadoknaditi upadajući u preljube i vatajući pijane klinke na privatnim žurkama tih mojih istih vršnjaka...(pa bi me verovatno žena napustila pa bih opet postao matoro džangrizalo).
Zaista mislim da sam korektno proživeo do sad. I koliko god razmišljao nekako računica ispadne sasvim povoljna za mene. Svelo se na to da imam odlične šanse da "ćaletu" vratim dug. Svako logično razmišljanje i svaka logična pretpostavka iz svega ovoga je ista. Dobre su šanse. Pa ipak...
Ne mogu se otrgnuti utisku da sam sad samo pokretni spomenar za zadnjih 10 godina lumpovanja i momčenja...Lepo je "čitati" iz tog spomenara...Ali puno energije, volje i strasti je potrošeno da bi se njegove stranice ispunile tolikim događajima... Plašim se i previše... Možda mi samo treba malo vremena da napunim te baterije...
Ne znam "ćale"... još me želja drži...(nje,nekako,još uvek imam...) i zaista bih voleo da ti ne ostanem dužan.

Updated 25.02.2010 at 00:23 by izabelitta

Kategorije
Razno , Lični blogovi

Komentara

  1. Avatar od  TVO.JA_
    "Ko nije drvo razumeo prvo
    pa tek onda sadio
    taj nije ništa uradio
    i shvatiće kad-tad
    da ne zna sta je hlad.........."
  2. Avatar od  PersonaGrata
    Hvala Tvo.ja_
    I ja tako mislim...Dobre su šanse...
  3. Avatar od  duga12
    M'da..odraslo se.. a i sad te znamo..pa ti vidi..
  4. Avatar od  cvishna
    hmmm...bilo šta da odlučiš biti u životu...potrudi se da ne budeš matoro džangrizalo