simke

Jutros sam se probudio
po nekom tajmingu koji mi se uklapa ...

Onako, taman.

Probudio sam se i ustao oko 05:30, ovoga jutra

Sat/dva vremena ranijeg ili kasnijeg budjenja znaju da naprave priličnu zbrku
ali kada bi se desilo dan/dva ili mesec ili godinu dana tamo/ovamo ... eee, to bi bilo.
Ko zna, možda bi to bila prava stvar?!
Možda bi se tako mogli rešiti mnogi problemi ...

No, bez obzira,
mnogi bi i tada zakasnili
na sve ono na šta i inače kasne,
jednostavno tako su kodirani i Bog,
ništa njima ne može pomoći ...
pa ni pomeranje vremena,
možda jedino
da patentiramo neku špeciju
za razvlačenje vremena.

Verujem da smo upravo mi
oni koji to mogu da izmisle.
Mi i upravo ovde u ravnici,
Bar je nama sve široko.

Široka/o nam polja, njive, pogledi, duše, čakšire, pesme, osmesi, reke, nebo, zagrljaji, rečenice, lepinje, sokaci ...

Šire se i sanja u ravnici,
snovi su bogatiji
otvoreno je sa svih strana
pa lakše u snove stižu razne stvari.

• Jutro je promenilo svoju odeću,
pošto je isprobalo razne haljine
počev od crne u kojoj sam ga zatekao
pa preko svih nijansi modre
lagano se odlučuje za neke svetlije nijanse,
pa, dako se do podne odluči šta će i kako će ...
i ono kasni, kasnije je i stiglo ...
možda ga je neko od vas zadržao negde u nekoj priči.

Odoh da stavim još jednu ranojutranju kafu ...
ova jesenja jutra mi otežavaju budjenje.