Dragan-che

Mladi u Vojvodini danas ne gledaju u budućnost pasivno, već je oblikuju kroz znanje, nove tehnologije i izražen osećaj za društvenu odgovornost.

U tekstu koji sledi, otkrićete na kojim poljima najviše traže prilike, kako vrednuju svoju okolinu i gde pronalaze nadu za bolje sutra – sve kroz konkretne primere i savete za aktivnije učešće u društvenom razvoju.

Tehnologija kao prilika, a ne pretnja

Savremeni vojvođanski mladi prepoznaju tehnologiju kao ključnu polugu ličnog i društvenog razvoja. Internet, veštačka inteligencija i pametni uređaji nisu za njih puki alati za zabavu, već sredstvo za sticanje znanja, zapošljavanje i rešavanje problema u lokalnim zajednicama.

Mnogi aktivno koriste besplatne edukativne platforme, učestvuju na hakatonima ili razvijaju sopstvene startap ideje. Jasno je da digitalna pismenost nije više prednost, već osnovna potreba za budućnost.

Ako vas, na primer, interesuju električni automobili, saznajte sve o BYD Atto 3 i sličnim automobilima, jer upravo ova tema spaja tehnologiju i ekološku svest – dve vrednosti koje mladi danas smatraju neodvojivim.

Električna mobilnost u njihovim očima nije luksuz, već nužnost ako želimo čistiji vazduh, bolju infrastrukturu i održive gradove. Sve više mladih bira upravo takve modele ne samo zbog troškova goriva, već i zbog jasnog stava: budućnost mora biti održiva.

Pored toga, mnogi se opredeljuju za studije tehničkih i informatičkih nauka, ali istovremeno razvijaju interesovanje za humanističke oblasti kroz digitalne forme izražavanja – poput blogova, podkasta i društvenih mreža koje koriste za promociju i razvoj turizma, nauke, umetnosti i aktivizma. Tehnologija nije izolovana – ona je, za njih, alat za povezivanje sa svetom i za unapređenje lokalne zajednice.

Obrazovanje između sistema i realnosti

Mladi u Vojvodini sve više uviđaju razliku između formalnog obrazovanja i znanja koje je tržištu zaista potrebno. Mnogi se odlučuju da uz fakultet pohađaju dodatne kurseve, online akademije ili volontiraju na projektima koji im donose iskustvo u realnim uslovima.

Tradicionalno školstvo se često percipira kao zastarelo, te se sami trude da izgrade veštine koje će ih izdvojiti na konkurentnom tržištu rada. Oni koji ostaju u manjim sredinama suočavaju se s izazovima – manjak resursa, praktične nastave i mentorske podrške. Ipak, mnogi ne odustaju.

Osnivaju udruženja, organizuju edukativne radionice i uključuju se u EU programe poput Erasmus+ kako bi proširili znanje i iskustva. Ključna promena jeste u njihovoj inicijativi – sve češće se ne čekaju sistemske promene, već se prave sopstveni putevi razvoja.

S druge strane, potreban je i odgovor institucija. Veća povezanost škola, univerziteta i lokalnih firmi može omogućiti bržu tranziciju mladih iz obrazovanja ka zaposlenju. Podrška kroz programe stručne prakse, mentorske mreže i lokalne startap inkubatore postaje neophodna ako želimo da zadržimo kvalitetne mlade kadrove u regionu.



Ekologija i lokalna odgovornost

Ekološka svest kod mladih u Vojvodini iz godine u godinu raste. Iako se često čini da se lokalne vlasti sporo prilagođavaju ekološkim izazovima, mladi preuzimaju stvari u svoje ruke.

Organizuju čišćenje parkova, sadnju drveća, radionice o reciklaži, kao i informativne kampanje o smanjenju plastičnog otpada. Njihov pristup je direktan, konkretan i zasnovan na ličnom učešću.

Ne žele da slušaju puka obećanja – žele da vide rezultate. Zato biraju proizvode sa ekološkim sertifikatima, podržavaju lokalne proizvođače i koriste bicikl ili javni prevoz kad god je to moguće.

U mnogim školama i fakultetima pokreću zelene inicijative, a sve češće se odlučuju i za “zelene” fakultetske smerove – zaštitu životne sredine, energetsku efikasnost, održivi razvoj.

Ono što je posebno važno jeste njihova lokalna odgovornost – ne bave se ekologijom jer je to trend, već zato što žele da njihova sredina bude zdravija i bolja.

Pitanje životne i iskorišćavanje poljoprivrednog potencijala Vojvodine za njih nije apstraktna tema iz udžbenika, već svakodnevna borba za čistiju vodu, zdrav vazduh i očuvanje prirodnih resursa Vojvodine.

Društveni angažman i želja za promenom

Iako postoji određeni stepen apatije među mladima, sve je više onih koji žele društvenu promenu i aktivno učestvuju u njenom stvaranju. Učlanjuju se u omladinske organizacije, kreiraju inicijative na društvenim mrežama, pokreću lokalne projekte i javno govore o problemima koji ih se tiču – od mentalnog zdravlja do korupcije i transparentnosti vlasti.

Mladi danas žele da imaju glas – ne da samo glasaju, već da budu saslušani. Aktivizam se kod njih više ne svodi na izlazak na protest, već podrazumeva kontinuiran rad kroz kreativne i edukativne kanale. Oni koriste digitalne alate da mobilišu zajednicu, iznose činjenice i povezuju se sa vršnjacima iz drugih gradova i zemalja.

Zahtevaju veću ulogu u odlučivanju, ne samo simbolično. Žele savete za mlade koji imaju stvarni budžet i moć odlučivanja, uključivanje u planiranje lokalnih politika i veću transparentnost u radu institucija. Kada im se ukaže poverenje, pokazuje se da imaju zrelost i viziju da menjaju zajednicu na bolje.

Mladi u Vojvodini danas ne čekaju budućnost – oni je stvaraju. U tehnologiji vide alat, u obrazovanju traže funkcionalnost, u ekologiji pokreću promene, a u društvu žele veću odgovornost.

Upravo u toj kombinaciji samoinicijative i zajedničkih vrednosti leži snaga nove generacije.