Markodj90

EEG pregled.jpg


U zavisnosti od procene lekara prilikom pregleda, zavisiće i koje će dodatne dijagnostičke metode će biti preporučene pacijentu.
Neinvazivna dijagnostička metoda, kojom se meri električna aktivnost mozga, EEG pregled predstavlja proceduru koja može pomoći u identifikovanju različitih abnormalnosti u funkcionisanju mozga.

Zapravo, elektroencefalografija, poznatija kao EEG, pruža mnogo bolji uvid u unutrašnje funkcionisanje mozga pacijenta, što će takođe biti od koristi lekaru za uspostavljanje dijagnoze.

Podsećanja radi, električni impulsi koji stalno pulsiraju kroz neuronske mreže omogućavaju ljudima da misle, osećaju i komuniciraju, ali i da vrše fizičke radnje. Međutim, onda kada se ti impulsi poremete, bilo usled bolesti, povrede ili genetskih faktora, posledice mogu biti kobne i upravo zato je EEG pregled važan.


Zahvaljujući ovom pregledu, lekari će imati mnogo bolji uvid u električnu aktivnost mozga pacijenta, što će im pružiti sve potrebne informacije o tome kako mozak funkcioniše u realnom vremenu. U tom smislu se ovaj pregled smatra ključnim, budući da u velikoj meri pomaže lekarima da identifikuju i tretiraju različite neurološke poremećaje.




Kako se vrši EEG pregled?


Uz pomoć elektroda koje se postavljaju na pacijentovu glavu se u osnovi obavlja EEG pregled. Zahvaljujući tim elektrodama, koje detektuju električne impulse, a koji se generišu aktivnošću nervnih ćelija u mozgu, lekar će imati bolji uvid u stanje i način funkcionisanja mozga kod pacijenta.


Pregled je potpuno bezbolan i obavlja se dok je pacijent u ležećem položaju.
U toku pregleda mogu biti korišćeni i različiti stimulansi, poput svetlosnih treptaja, kako bi se izazvala određena reakcija u mozgu pacijenta.




Kada je EEG pregled potreban?


Uzevši u obzir da se ovaj pregled smatra izuzetno značajnim dijagnostičkim alatom, to se podrazumeva da će lekar na osnovu razgovora sa pacijentom, te dobijanja informacija o tome sa kojim simptomima se susreće, preporučiti ovaj ili neki drugi pregled.


Verovatno najčešći razlog zašto se ljudima preporučuje da urade ovaj pregled jeste postojanje sumnje na epilepsiju. Samim tim što su epileptični napadi uzrokovani neočekivanim i nenormalnim skokovima u električnoj aktivnosti mozga, to znači da upravo EEG pregled može da identifikuje ove promene i pomogne lekaru da uspostavi dijagnozu, te da preporuči odgovarajući način lečenja.

Takođe, zahvaljujući rezultatima ovog pregleda će lekar biti u mogućnosti da utvrdi koji vid epilepsije je u pitanju i na kom mestu u mozgu dolazi do problema, što će sve imati uticaja i na dalji tok lečenja tog pacijenta.
U slučaju gubitka svesti, vrtoglavice ili nesvestice, EEG pregled može da pomogne u dijagnostici, odnosno da pruži odgovor na pitanje da li je uzrok tih pojava neurološke prirode.




Isto tako, ovaj pregled se vrši kada postoji sumnja na encefalitis i meningitis. Iako su u pitanju stanja, koja najčešće nastaju usled infekcije, ona mogu dovesti do promena u električnoj aktivnosti mozga koje upravo ovaj pregled i detektuje.
Ukoliko su u pitanju povrede glave, sva je prilika da će lekar preporučiti EEG pregled. Nakon traumatskih povreda mozga, ovaj pregled može da bude od koristi u proceni stepena oštećenja i praćenju oporavka.




Šta pokazuje EEG pregled?


Osnovna svrha ovog pregleda jeste utvrđivanje poremećaja u funkcionisanju mozga i praćenje promena,
U principu, EEG pregled može ukazati na promene normalnih moždanih talasa, što može ukazivati na različite poremećaje, kao i neuobičajene talase, koji bi mogli da ukazuju na potencijalne probleme, poput epileptičkih napada.


Isto tako, tokom pregleda se može primetiti i povećana ili smanjena aktivnost u određenim delovima mozga. A budući da pregled pokazuje i brzinu i smer moždanih talasa, to može poslužiti lekarima da shvate kako informacije putuju kroz mozak tog pacijenta, što je posebno korisno kod detektovanja određenih poremećaja.