Dragan-che

Organski proizvodi postaju sve popularniji na tržištu, jer oni koji su konvencionalno uzgajani sadrže sintetička hemijska sredstva. Pesticidi, đubrivo, konzervansi i emulgatori narušavaju kvalitet hrane. Kod organskih proizvoda postoji minimalan proces prerade uz strogo kontrolisan način proizvodnje.

Sigurno se pitate kako možete razlikovati organske od neorganskih proizvoda. Fizički je gotovo nemoguće to učiniti. Jedino po intenzivnijem mirisu možete razaznati da li je voće ili povrće organsko. Proizvođači moraju da imaju sertifikat od strane ovlašćene kontrolne organizacije i da im na vidljivom mestu stoji oznaka (tzv. nacionalni znak): Organski proizvod.

Koje su to prednosti organske hrane, kako se uzgaja i da li se isplati njena proizvodnja, pitanja su na koja ćemo vam dati odgovor u nastavku teksta.

Šta su organski proizvodi i koje su njihove prednosti

U zavisnosti od države u kojoj se proizvodi, vrsta hrane koja ne sadrži hemijska sredstva naziva se ekološka, biološka ili organska. U Srbiji je prihvaćen termin organska hrana. Iz tog razloga svaki organski proizvod mora da istu tu oznaku. Nije dovoljno da stoji samo „Bio“, „Eko“ ili „Organsko“. To znači da nije kontrolisan i sertifikovan. Organska hrana koja je sertifikovana u skladu sa regulativom Evropske unije ima domaći logo, ali i oznaku EU.

Organski proizvodi imaju povećan sadržaj vitamina, minerala, omega 3 masnih kiselina i proteina. Prema istraživanjima oni sadrže 63% više kalijuma, 73% više gvožđa, 125% više kalcijuma i 60% više cinka nego konvencionalno uzgajani proizvodi. Organska hrana pojačava imunitet, a samim tim uliva veću energiju i snagu u ljudski organizam. U organskim proizvodima nema ostataka pesticida, genetski modifikovanih organizama (GMO), konzervansa, aditiva, veštačkih boja, emulgatora ili pojačivača ukusa. Kada jedete organske proizvode, osetite onaj stari dobri ukus koji je iščezao iz drugih proizvoda. Čak i njihov miris je intenzivniji.

Kako se uzgaja organska hrana?

Osnovni princip organske proizvodnje je da ne naškodi prirodi. Ukoliko se odlučite za uzgoj organskih proizvoda, potrebno je pre svega da odredite kojoj ćete se biljnoj kulturi posvetiti. Koliko će biti uspešan uzgoj zavisi najviše od klimatskih uslova. Vodite računa da ne uzgajate zajedno pojedine kulture. Postoji Pravilnik za udruženu sadnju biljaka po kome je na primer šparglu poželjno gajiti sa bosiljkom, šargarepom ili paradajzom, dok treba izbegavati kombinaciju sa lukom (belim, crnim, prazilukom).

Veličina prostora u kome ćete uzgajati organske proizvode zavisi od vašeg cilja – da li ih uzgajate za svoju porodicu ili za prodaju. Organsku baštu najpogodnije je napraviti na blago zakrivljenim terenima, jer se mraz dugo ne zadržava već se spušta ka nižim predelima. U pitanju je prorodno odvodnjavanje. Ukoliko živite u ravničarskim predelima, za navodnjavanje vam mogu koristiti plastični rezervoari za vodu. Organski proizvodi zahtevaju više sunca, naročito ako uzgajate kukuruz, krastavac, pasulj ili paradajz. Dodavanjem trave, slame i lišće stvarate bolje uslove za organsku proizvodnju, odnosno kompost.

Ako želite da se rešite korova, redovno koristite alkohol i sirće, ali i plevite, kopajte, malčirajte. Možete koristiti iprorodna sredstva za zaštitu biljaka kao štosu sprej od listova paradajza protiv lisnih vaši ili sprej od luka i bibera za zaštitu od insekata.

Koliki su prihodi od uzgoja organskog povrća?

Organska hrana koju toliko volite, može da bude i izvor vaših prihoda. Poljoprivrednici koji se bave uzgajanjem organskog povrća kažu da na pola hektara zemlje sa oko 3.000 evra možete imati prinos za 10.000 evra. Upravo je pola hektara dovoljna površina sa kojom možete pokrenuti biznis.

Ratarske kulture su jeftinije, ali ne donose velike prinose. Zato se poljoprivrednici najčešće odlučuju za razne vrste povrća. Znate da kilogram običnog kupusa košta oko 30 dinara, dok je organski oko 150 dinara. Napomenuli smo da je za organske proizvode neophodan sertifikat. Kako biste mogli da ga dobijete sa uzgojem povrća, potrebno je da prođu tri godine.

Tražnja za organskim voćem je velika, ali ponuda je slaba. Mogu se pronaći organske kruške, šljive i jabuke. Kod voća se čeka pet godina do punih plodova za sertifikat, zato se malo poljoprivrednika odlučuje za njihov uzgoj. Osim toga, ulaganja su velika, od 6.000 do 8.000 evra. Tek nakon pet godina može svake sezone da se zaradi i po 12.000 evra.

Trenutno u Srbiji postoji oko 1.800 proizvođača organske hrane. Oni koriste jedva oko 0,3% ukupno korišćenog poljoprivrednog zemljišta, dok u nekim evropskim zemljama taj procenat bude oko 20%. Iz Srbije se od organskog voća najviše izvoze maline, kupine, jabuke, višnje i kruške. Razmislite da li biste i vi mogli da se bavite uzgojem organskih proizvoda i od toga napravite unosan posao.