Tišina

zosim kaže:

25.VI PETAK

00,30 h
Pogledi zapitanosti, čuđenja. Šta mu je? Ponavlja se isto pitanje. Poslednjih meseci ljudi me se klone. Strahovita je odbojnost samousredsređenja. Strah, od našnjuvanog pakla u meni, njihov. Čerečeći bol dohvatio povodac i vuče me liticama i rubovima neznavila. A ja sam samo svedok fatumske igrarije što mi, ranojutarski čisto i jasno, željeno biće predstavlja nedosežljivim. U mojoj glavi nema drugih slika osim: poražavajuće, nakrabuljeno bolom, lice u ogledalu; iza, žena glista, uvijajuća, bolno grčećeg tela, pritisnuta noktom sudbine...


18.VII NEDELJA

04,40 h
Menarha noći na čaršavu neba ostavila trag. Spira ga dan.

13,20 h
Od vlage strasti potamnelo je srebro na njenim prstima.

23,30 h
Stid me je plačevnosti što se još uvek nije izgubila s mog naizgled tvrdog lica.


Zosim Popac