Nešto o sreći - Blog - VojvodinaCafe Forum
Pogledaj RSS Feed

Tišina

Nešto o sreći

Ocenite unos
NEŠTO O SREĆI

Volim da
šnjuvam svoje brkove
Sete me omiljenog jela
il' se šepure
nacvrcani vinom
Tragom mirisa
nabasam na garež jauka
i domaću mučenicu
koju smo cirkali moljčeći strah
dok su meci svetleći
iznad nas glumili svice
21.septembra 1991.
na Malu Gospojinu kad grmelo je
pod nebom vedrim
zamirisali su na zvezde

U ševaru
pod nosem gacam
muljem neoslovljivosti
Sohranio sam tu grešnik
s krvlju abortusa
neprokucala mnoga srdašca
Ovde skrušeno čekam
more da zašumi
Iza plime
potražiću na usnama
imena ljubavi našarana
u pesku mladosti

Često pućim usne
kad sam sam nozdrve
zagnjurim u brkove
tek što sam ih podigao
sa stranica nove knjige
A znaju obešenjaci
da me povedu u pregibe
na somotne
brežuljke ljubljene

Volim kad
ispred prozora dečaštva
miris jorgovana
pronađem u njima
U staro predsoblje
presele me u onaj dan
odjednom kad sam odrastao
i prestao da kinjim dedu

Zateknem ih
zaplašteni tamjanom i mirom
svetih zdanja
mrmljaju molitve
ili zalutali u aluge posiveli
od prašina s drumarenja
nestašno nutkaju obraze
i sve usne ikad poljubljene

Za onih časova
kad noć me kroz
monokl posmatra
nalazim u njihovim fiokama
prsluk moje nane
Kad su one noći
iz bolnice javili
da je umrla glavu sam
u njega skrio

Ne znam šta da mislim
Krišom se dezodorišu
ljudskim tajnama
Nekad vonjaju
na zapišane gradske budžake
na popodnevnu vrevu
i memlu napuštenog doma
Opomenu na čudnog psa
kog sam doneo s ratišta

Srećan sam
kad pomirišem svoje brkove
U gradu bez zidova
što mučki izrastaju
ispred dečijih osmeha
otkrivaju tajne
postarelih kuća
Blizu je dan
krv će u njih kapati s čela
Kosti su mi sve lakše
i lakše

Zosim Popac

Komentara