Tišina

Segmenti izlaganja dr Zorana Popadića, medikalnog onkologa

Čovekova sposobnost da se raduje bitiju blagoslov je Božiji na čoveku. Čovek u
dar-maru svoje egzistencije, ostrašćen, ne razlikuje postojanje od nadpostojanja, od duha. On u svojoj lišenosti duha ima ima osećanje da je lišen samog postojanja. „Ostrašćena duša zato traži tajnu nadbitija u samom telesnom bitiju“ kako je pisao Žarko Vidović. Ljudi vođeni strastima žive kao pupoljci što se okreću varljivom svetlu neke fiks-ideje koja je zamaskirano lice strasti, odnosno demona – nabreklih svojstava. Demoni odašilju talase emocija koje obliče naš lik. Ljudi se izobličavaju u demoskoj igri glumeći razne uloge, ali se čovek najčešće zaboravi u nekoj od svojih krabulja i skameni. U osećanju lišenosti od bitija živimo u neutaživoj gladi za životom. Pribaviti sve, samo za sebe i odmah. Ali, strasti su neutažive. Ništa nas ne može zadovoljiti. U vihoru želja izgubi se ljudska mera vremena. U opštem metežu opijena, ostrašćena duša ne razlikuje bitije od nadbitija.
Prvi korak ka osvešćenju jeste buđenje. Buđenje je otvaranje odaja duše i raskrinkavanje skvrčene egzistencije. Budan čovek pripada Bogu. Spoznanje da smo besmrtni nastaje u doživljaju. Doživljaj je sozercanje Božjeg blagoslova nad tvorevinom. U poistovećenju s bogočovekom, u blaženoopstojaniju u ozarenju Božanskim energijama, kržljavo, naličeno, isparcelisano Ja nestaje, jer smo se poistovetili s primordijalnom slikom. Doživljaj je bljeskovit, sagledanje, a zatim oslobađanje uma u plimi svespoznaje. Sušto (postojeće) pronalazi u sebi sliku Tvorca i poistovećuje se s njom. I čovek postaje ono u šta gleda.
Čovek pada u istoriju, u vremenitost svojim grehom, kako tumači hebrejska baština i jevanđelja. U svojoj gordosti doživljava bitije kao nepotpuno i maša se da ga usavrši ili čak ponovo stvori. Istorija je koračanje pale egzistencije po ihnolitima koji zatvaraju krug. Ponavljanje greha. Sile tame probile su se u svet zbog čovekove gordosti i njegove nemoći da ih prevodi u svet svetlosti. U strahoti usamljenosti bitije biva osmišljeno duhom. Bez svesti o toj osmišljenosti čoveka opseda osećanje da je bitija lišen. Osećanje lišenosti bitija vrutak je strasti i obezvređivanja postojanja, njegove punoće.

nastaviće se