NesaDeBeli

Na jednom od foruma sa mojim prijateljem sa nickom Tuzor napisao sam zajedničku pesmu.
Prva strofa je njegova, zatim moja i tako redom.
Pesmu objavljujem jer je aktuelna.
Ukoliko postoji interesovanje na ovom forumu da zajednički pišemo pesme obavestite me na PP pa da otvorimo novu temu za to.
Takođe postoji još jedna igra.
Vi mi zadate pet reči po sopstvenom nahođenju, a ja onda puštam u pogon moju maštu i pravim pesmu.
Naravno i svi ostali forumaši mogu na iste zadate reči pisati svoje pesme.
Ako ste zainteresovani za ovu igru isto me obavestite.
Toliko o tome, a sada pesma.

ZEMLJOTRES

У Краљеву земља се помера,
и све куће на игранку тера.
У Краљеву песме су замукле:
Стиже зима, а куће напукле.

Пукле куће, а и живци пукли,
земљотреси људе су дотукли;
пукле куће, ал' власт још не пуца,
узму порез на паре од срца.

Шесто кућа монтажних се спрема,
ни за пола од потреба нема...
Зато Млађо станчугу узима,
па сад праву квадратуру има.

И на југу сто чудеса има,
свемир Србе гађа болидима,
па зар не зна, очињег му вида -
већ имамо превише болида.

Све најгоре некако нас снађе:
земљотреси, убиства и крађе...
Метеори падају са неба,
а велика невоља тек вреба.

Има свега, ал' дроге највише,
дилери нас у црно увише,
сто хиљада младих више нема,
још милион на гробље се спрема.

Наше племе сном мртвијем спава,
за ближњега не боли нас глава.
Постадосмо себични, подмукли...
Пукле куће, а и људи пукли.