Pomolite se b(l)ogu

Zivim u prostoru gde prostora nema
Zivim u vremenu,gde je ona samo promena
Kada sve sagledash istina je daleka
A mene iznova muce pitanja neka
Zasto imam dve ruke i dve noge
Zasto mi knjiga daje odgovor povrsan
Cudim se onome sto svakom normalno je
Ne znam dal ljudi znaju,da njihov zivot
se klanja ne znanju
A svaki dan im je ispunjen sa toliko radnja
A niko,bas niko da pomisli
zasto cinim sve,a sebe ne poznajem
Ovaj svet ne poznajem,a gradim ga po slici stvari
Da bi zivot bio laksi,a znanje da zanemari
Recite mi ljudi,sta je ono sto vas budi?
Sta nosite po prirodi svojoj
kada nebo gledate,a o njemu nista ne znate
Zivot svakodnevnice u sablon pretovriste
a zaboravljate sta uistinu radite
Ono sto pise u licnoj krati vasoj
to je samo ime da bi vas lakse nasli
To nije ono po cemu biste se po svojoj prirodi pronasli
Mislite,nadajte se ,uzalud je sve
Ako mali odgovor nadjete ,sreca vam se osmehuje...