Pomolite se b(l)ogu

Setnja oblacima,kao vecna saputnica,uvek stoji
menja se broji,ali ne menja svoj vecan izraz lica
tako mirno i tiho nebo ume biti,kada svojim suzama okvir rama
andjeoskog krila zna liti
Njene sare cudnovatne,ostaje ti samo u refleksiji tvog oka
svaki znak tumaci se na svoj nacin,ali postoji
uvek tu i sa nama. Nikada se nemenja,ima nekoliko mnostovo oblika
ali ostaje kao jedna svetiljka u nasim ocima
ponekad ima mocan sjaj,vecan,ptica mu daje ukrase lepote
vetar ga razbija na dve dobrote,a s time mora nuzno da pruzi i svoje strahote.
Sto se kao mocni lav,sa ogoromnom grivom bele boje
Daje snagu ljudskosti tvoje. Svetlost koju pruza,kao prozirno
diamansko staklo,uklesanim ravnim linijama,daje procracan sjaj i
divlju lepotu,male prasine koje igraju,kao deca slobode,cisto da bi opisala
istinitost pravde.Hvala ti boze na ovoj lepoti ,hvala ti sto mogu da se divim
tvojoj dobroti,hvala ti sto pruzas ovo nebo svaki dan,jer uvek i zauvek time dozivljavam svoj san.