Park bez zelenila - poznata priča u Novom Sadu

Izgradnja parka pored Spensa trebalo bi da bude završena sledećeg meseca. Međutim, mnogi građani smatraju da u parku nema dovoljno zelenila i drveća koji bi im u toplim danima ponudili beg od jakog letnjeg sunca. Park koji i dalje zvanično nema ime, a koji bi, prema rečima bivšeg gradonačelnika Milana Đurića, mogao da nosi ime “Olimpijski park” zbog toga što će se jedna od česmi zvati “Olimpijska česma”, počeo je da se gradi u novembru 2023. godine. Njegova igradnja košta gotovo 450 miliona dinara, prenosi Razglas.



Na mestu nekadašnjeg neuspelog zabavnog “Dino parka”, novi – neimenovani park, zauzimaće prostor od oko 1.8 hektara.

U okviru uređivanja parka, prema zvaničnim podacima, odsečeno je 35 stabala, a orezano četiri. Takođe, isečena je i “živa ograda” koja se tu nalazila. Sa druge strane, najavljena je sadnja 57 novih stabala, kao i više stotina sadnica žbunja.

Ipak, mesec dana pre završetka radova, građani smatraju da park nema dovoljno zelenila zbog činjenice da su nove sadnice drveća previše niske kako bi pravile hlad, a žbunja i dalje nema.

Jedan sugrađanin sa kojim smo razgovarali misli da je lokacija “čudna”, kao i da će parku trebati nekoliko godina kako bi ljudi počeli da provode vreme u njemu.

“Malo je čudna lokacija za park, ovako pored puta, siguran sam da će buka da bude velika. A što se tiče drveća, trebaće nekoliko godina da park zaživi, dok to drveće ne poraste”.

Novosađanka upitana za mišljenje o parku kaže da nema problem sa lokacijom parka, ali se slaže da u parku ima premalo drveća.

“Nije trebalo da seku drveće. Dok novo drveće izraste trebaće baš mnogo vremena. Radujem se parku na ovoj lokaciji, ali ću verovatno boraviti na kampusu jer tamo ima hlada”, navodi ona za Razglas news.



Sa njima je saglasna i predsednica Saveta Mesne zajednice Liman Nataša Matijević, koja tvrdi da u gradu ima sve manje zelenila i sve više behatona, a to vidi kao jedan od najvećih problema Novog Sada.

“Vlast što više sadi u gradu, to manje ima drveća. Oni se samo hvale nekim sadnjama, a zelenila nema. Taj park će na trenutke da izgleda lepo, ali šta nama znači behaton, zašto nemamo staze od prirodnog materijala kao što je u rađeno u Kameničkom parku?”, pita ona.

Kao dobar primer planiranja izgleda grada navodi Liman i Novo Naselje koji, u poređenju sa drugim delovima grada, imaju mnogo više zelenila. Navodi i da ovaj park nije izuzetak, već nastavak uništavanja zelenila po gradu od strane trenutne vlasti.

“Poslednjih godina zelenilo u Novom Sadu nestaje. Na svaku zelenu površinu koju vide oni gledaju da sazidaju što veću zgradu. Setimo se samo plana za izgradnju crkve na Limanu I. Setimo se Šodroša, setimo se Hotela Park pored Futoškog parka.”, navodi Matijević za Razglas news.

Ona ne smatra da nisu najveći krivci za ovaj fenomen investitori, već ljudi koji nisu u stanju da stanu u odbranu struke.

“Za to ne krivim toliko ni te investitore koliko gradske urbaniste. Takvi urbanistički planovi jednostavno ne mogu da se donose. Svedoci smo “urbicida” koji se u Novom Sadu dešava poslednjih godina”, rekla je predsednica Saveta Mesne zajednice Liman Nataša Matijević.



Odbornik u Skupštini Grada Novog Sada Petar Holik, navodi da park kod Spensa nema dovoljnu površinu da bi se nazivao parkom, kao i da nije optimističan kada je reč o održavanju i to malo zelenila koje će park da poseduje.

“Ovo je jedan parkić koji po svojoj površini uopšte ne spada u parkove, jer park mora imati minimalnu površinu od 5 hektara. Pored toga što je unišeno već postojeće zelenilo, “Gradsko zelenilo” nema kapaciteta za zalivanje, pa će se ovaj park pretvoriti u “mrtvu prirodu” jer neće uspeti da se održi”, tvrdi Holik.

On za Razglas news kaže i da novih 57 sadnica neće biti dovoljno kako bi leti u parku napravile hlad, i podseća da je gradska vlast izbrisala sedam parkovskih površina novim urbanističkim planom.

“Taj broj novih sadnica je apsolutno nedovoljan, i važno je napomenuti da je gradska vlast izbrisala sedam parkovskih površina novim Generalnim urbanističkim planom 2030. Ovaj parkić je opet „mazanje očiju“ građanima Novog Sada, jer ovaj grad vapi za zelenim površinama”, navodi on.

Holik podseća i da su zelene površine u gradu bitne zbog toga što sprečavaju taloženje vode posle obilnih padavina.

“Važno je da se po svaku cenu sačuva svaka zelena površina jer Novi Sad ide u pravcu „pustinjskog grada“. Imamo problem sa vodom posle obilnih kiša jer voda ne otiče zbog nedostata zelenih površina. Betonizacija pretvara grad u bazen posle svake malo jače kiše”, zaključuje odbornik skupštine Grada Novog Sada Petar Holik.

Nažalost, park u čijem fokusu nije drveće već behaton, ne čudi one koji su upoznati sa urbanističkim promenama koje su zadesile Novi Sad poslednjih godina. “Urbicid”, kako ga je Matijević nazvala, nastavlja da se dešava širom grada, a čini se da iz svojevrsnog “rata protiv zelenila” koji trenutna vlast vodi, drveće neće izaći kao pobednik.