Ove armirano-betonske „mega“ strukture nisu smele da se pojave u ovom prostoru koji je omiljeni i prepoznatljiv prizor razglednica iz Novog Sada. Biser arhitekture svog vremena, sasvim jedinstven, rekli su iz iz DaNS-a.
Vlada Srbije 2007. godine donela Odluku o utvrđivanju kompleksa Banovine za spomenik kulture, ističući da najvažniju meru zaštite predstavlja „zabrana izgradnje novih objekata privremenog ili trajnog karaktera“.
Kako kaže Ana Ferik-Ivanovič, u ovom trenutku betonske strukture mogu da se uklone i projekat još može da se preispita, zbog čega su prošle nedelje gradonačelnika Milana Đurića, otvorenim pismom ponovo pozvali da uloži svoj autoritet u spasavanje Banovine i da hitno preduzme potrebne korake kako sutra svi ne bi osećali stid zbog svog odnosa prema sopstvenom gradu.
Međutim, ni posle drugog reagovanja ovog strukovnog udruženja iz Grada im nisu odgovorili.
„Razgovarala sam sa statičarima i mišljenja smo da se tehnički to može izvesti. Ne bi bio problem ukloniti te objekte. Razumemo da je garaža već napravljena, ali tu je trebao biti travnjak, a ne ovako robusne betonske konstukcije, sa gredama od čak pola metra. Jasno je koliko ti nadzemni izlazi zaklanjaju pogled na čitav kompleks“, rekla je Ferik-Ivanovič.
Bilo bi najbolje da se ti nadzemni elementi uklone ili bar vizuelno smanje, da se napravi ako baš mora drvena pergola, dodaje naša sagovornica.
U evropskim gradovima ovakva pitanja rešena tako što izlazi iz podzemnih garaža građenih u samom centru gradova, zaštićenih kao istorijsko ili arhitektonsko nasleđe, ili u blizini spomenika kulture, nisu natkrivani već da su izvedeni, diskretno, samo sa ogradom, ili na neki način uklopljeni u parterno uređenje, kako ne bi vizuelno narušili ili „naružili“ svoje okruženje.
„Sigurnosna ograda oko koje je trava najbolje je rešenje, jer ovakav spomenik kulture mora da ostane vidljiv sa svih strana. Insistiramo da ostane autentičan, onako kako ga je njegov tvorac, arhitekta, Dragiša Brašovan i zamislio. Ovo nije politička priča, nego pitanje kulture, urbanizma i našeg nasleđa“, dodaje predsednica DaNS- a.
Ona ističe i da nigde nismo videli konačno usvojeno parterno rešenje iznad ove garaže.
Da je bilo prikazano transparentno, mogli bi reagovati i ranije. Na tabli je bio samo jedan od osnova garaže, gde se nije videlo kako će izgledati prostor iznad nje.
A sada su tu izlazi iz garaže izvedeni u armiranom betonu sa visinom prosečnog prizemlja, koji zauzimaju veliki deo površine pored objekata Banovine i Skupštine.
„Kada je počela izgradnja niko nije imao prilike da vidi u nekom trodimenzionalnom prikazu projekta da će se na ovom mestu pojaviti ovako glomazne strukture, takvih dimenzija i neprikladnog izgleda. Primera, bilbord je za ovakve stvari odlično rešenje, sve se lepo vidi i ima ih dovoljno. Ako možemo da na bilbordima promovišemo Baju Malog Knindžu, što ne bi prikazali i kako će konačno izgledati neki prostor koji nam je toliko značajan“, nastavila je Ferik-Ivanovič.
Kako ističe, kada vidite toliku količinu betona, zaista pomislite da je to bilo i najbitnije u čitavom procesu. Da se što više izgradi, da se što više potroši materijala i na kraju profitira. Sa druge strane, nije se vodilo računa kako će taj prostor izgledati u budućnosti.
Gradonačelniku je prvi put pisala pre mesec dana, ali odgovor nije dobila, nakon čega je prošle nedelje, na istu adresu uputila i otvoreno pismo. Reakciju iz Gradske kuće još čeka.
„DaNS je osnovao Grad za ovakve potrebe, za očuvanje nasleđa, brigu o esteticu, arhitekturi, urbanizmu i sve ono što čini lepotu grada. Prilično je uvredljivo što gradonačelnik ne želi da čuje naše mišljenje i predloge koje su krajnje dobronameran gest. Bilo bi lepo da se ostvari komunikacija između struke i Grada i ne bi bilo loše da se nekada čuje i naše mišljenje“, zaključila je predsednica DaNS-a.
Vesti iz Vojvodine
Komentari na vestima
Sistemska poruka
Greške koje su nastale