VojvodinaCafe - Zbog nedovoljno padavina nestaje Čonopljansko jezero
    • Zbog nedovoljno padavina nestaje Čonopljansko jezero

      Zbog nedovoljno padavina u poslednjih nekoliko nedelja, u malo vode koja je preostala u Čonopljanskom jezeru, kod Sombora, plutaju uginule ribe, dok su, preko granice, u Mađarskoj, nestala dva jezera. Prošlo je pet godina otkad je nivo vode jezera kod Čonoplje dosezao višegodišnji prosek. Jezero je postepeno nestajalo, da bi ovog leta dostiglo nivo ekološke katastrofe, a zbog nestanka vode, urušen je i ceo ekosistem. Čaplje, srne, divlje patke i zaštićene vrste ptica će najverovatnije nestati zajedno sa ovim jezerom.



      "Pokušali smo da kucamo na sva vrata. Od Ministarstva ekologije, korisnika ovog jezera, drugih korisnika, opštine, ali nigde nismo bili do kraja saslušani i niko nije reagovao na naš apel da će do ovoga doći ako se nešto ne preduzme", rekao je za Euronews Srbija Dane Radaković iz Ribolovačkog udruženja "Šaran".
      Umesto odgovora došlo je ono na šta upozoravaju već pola decenije – najsušnija godina od 2012. i skoro potpuni nestanak značajne ribolovačke destinacije, na kojoj su se održavala i nacionalna izborna takmičenja za svetsko prvenstvo.

      Radi očuvanja ribljeg fonda u Čonopljanskom jezeru, Javno preduzeće "Vode Vojvodine" saopštilo je da će preduzeti mere kakve nisu viđene duže od decenije. Ribu će prebaciti u najbliži kanal Dunav-Tisa-Dunav, a do tada će je čuvati, kažu, u specijalnim bazenima sa kiseonikom. U Ribolovačkom udruženju "Šaran" poručuju da je kasno, jer je glavno pitanje: ima li još šta da se sačuva.

      Igor Kolaković iz "Voda Vojvodine" ističe da treba da se izgradi jedan krak kanalske mreže zajedno sa objektima, koji bi gurao vodu do Čonopljanskog jezera i desno na ostala jezera koja se nalaze kod Moravice.

      Ipak, dele nas verovatno godine i najmanje četiri i po milijarde dinara od realizacije tog projekta. Današnja slika Čonopljanskog jezera, u kojoj se ogleda realnost klimatskih promena s jedne, i sporost i nemar institucija s druge strane, govori da vremena više nema.

      Ristić: Ova situacija je bila očekivana

      Prof. dr Ratko Ristić sa Šumarskog fakulteta ističe da je ovo moglo da se očekuje, jer je ovaj deo Bačke jedan od najbezvodnijih u Srbiji, a akumulacija Čonoplje je nastala pregrađivanjem nekog kanala za potrebe jedne poljoprivredne zadruge.

      "U međuvremenu, formirano jezero je dobilo potpuno drugu namenu, formiran je jedan vredan mali ekosistem, tu su se skupljali brojni ribolovci iz Srbije. To jezero nema stalan dotok sveže vode", navodi Ristić.

      Ima dosta poljoprivrednih proizvođača koji, u potrazi za vodom, kaže Ristić, buše bunare i praktično eksploatišu podzemne vode koje bi se možda infiltracijom našle u jezeru.

      "Ne možete zameriti ni tim poljoprivrednicima, ali postavlja se pitanje zašto nekom nije palo na pamet da izbuši jedan duboki bunar, dubine 70-80 metara i da se dođe do ozbiljnog vodonosnog sloja, kako bi se voda u kontinuitetu upumpavala u jezero, kako do ove situacije ne bi došlo", dodaje sagovornik Euronews Srbija.

      U Mađarskoj isušena zemlja na mestu jezera

      U susednoj Mađarskoj, jezero Vekeri blizu Debrecina je donedavno bilo puno ribe, ali se danas mogu samo videti ostaci kostiju. Na drugom kraju zemlje, jezero Bišćerdi blizu Pečuja pretvorilo se u prazan bazen. Jedino živo biće koje može da se vidi su rode koje se hrane mrtvim ribama.

      Čak su i najveća mađarska jezera u opasnosti.

      Suša je teško pogodila i poljoprivredu u Mađarskoj. Do sada je presušilo oko 300.000 hektara kukuruza i 200.000 hektara suncokreta, a gubici su iznosili 400 milijardi forinti, rekao je predsednik mađarske Nacionalne asocijacije uzgajivača žitarica Tamaš Petohazi.

      Srbija najsiromašnija na Balkanu po pitanju površinskih voda

      To što vidimo u Mađarskoj, brzo se može dogoditi i kod nas, upozorava Ratko Ristić.

      "Možemo sačuvati reke i jezera uz strogo uvažavanje činjenice da je Srbija najsiromašnija zemlja Balkana kada su u pitanju površinske vode", ističe profesor Šumarskog fakulteta.

      Ristić apeluje da je izuzetno važno da kao društvo izađemo iz sistema deklarativnog i strateškog komuniciranja o problemima, na vrlo praktične i konkretne zahvate na terenu.
      Komentara Pošaljite komentar

      Kliknite ovde da biste se ulogovali

      4+3 (rezultat upiši slovima)