VojvodinaCafe - Maske za osobe sa oštećenim sluhom
    • Maske za osobe sa oštećenim sluhom

      Nošenje maski nam je svakodnevica već više od godinu dana kao neophodni rekvizit za očuvanje zdravlja. Svi smo iskusili koliko zna biti naporno pričati i disati pod njima, a zaželeli smo se i prekopotrebnih osmeha koje sakrivaju. Nemogućnost gledanja u usne sagovornika posebno je ipak pogodila osobe sa oštećenim sluhom. Novosađanka Aleksandra Aleksandrović smislila je način da im pomogne – ona šije providne maske, prenosi City Magazin.



      Na ovu ideju došla je spontano. Najpre je u vreme nestašice maski dobila od komšinice krojačice nekoliko šivenih, na poklon. To ju je usrećilo, ali i dalo ideju da i ona usreći druge i da iskoristi i osveži veštinu šivenja koju je stekla godinama ranije na šnajderskom kursu. Tragajući po internetu za idejama, naišla je na providne maske i shvatila koliko su one važne za gluvoneme osobe koje čitaju sa usana. Odmah se bacila na posao. Međutim, nije to bio posao. To je više bila želja da pomogne drugima, te je nekoliko meseci svoje kreacije isključivo darivala, trošeći svoju ušteđevinu na materijal. Od materijala, kaže, koristi pamučno platno, medicinski keper, sirovi pamuk i providne vizire.

      „Nije lako štepati te vizire. Na taj poduhvat otišlo mi je dosta igala. Maske koje danas pravim razlikuju se od prvih zahvaljujući povratnim reakcijama korisnika koji su mi skrenuli pažnju da su previše dihtovale, bile priljubljene uz usne i imale trake koje su bile nezgodne osobama sa slušnim aparatima, tako da smo zajedno unapredili moj rad”, kaže Aleksandra.

      Aleksandra je zbog maski koje radi u komunikaciji sa velikim brojem ljudi koji je kontaktiraju najviše preko društvenih mreža (Facebook: Aleksandra Aleksandrovic; Instagram: aleksandra.aleksandrovic). Šalje ih širom zemlje, a stižu i u Bosnu i Hercegovinu, Crnu Goru, Nemačku, Švajcarsku. Maske su višekratne i ručno perive. Njena ideja je da maske ne nose samo osobe sa oštećenim sluhom, već, u znak solidarnosti, i ostali.



      „Osoba koja ima problem sa sluhom poručiće sebi i najužoj porodici ovakve maske, ali šta kad ode u prodavnicu, apoteku… Tu je opet u problemu. Zato bi bilo dobro da ih nose i osobe koje se bave uslužnim delatnostima ili rade kao šalterski službenici”, pojašnjava ova mlada Novosađanka.

      Njene maske lepo su prihvatile i devojke koje vole da se šminkaju i pokažu omiljeni ruž, ali i svi ostali koji su se uželeli da pokažu i vide ekspresije emocija. Aleksandra kaže da će rado izaći u susret onima koji nemaju novca, a imaju kod kuće neki materijal od kojeg im može napraviti masku.

      Od početka pandemije Aleksandra je sašila preko 2000 maski. No, šivenje je samo jedno od interesovanja ove svestrane devojke. Na Akademiji umetnosti u Novom Sadu diplomirala je etnomuzikologiju, završila master studije iz primenjenog pozorišta, a završila je i master u Norveškoj gde je boravila preko Erazmus programa. Novinarka je RTV-a. Svira klavir, prim tamburu i harmoniku, komponuje, glumi, završava kurs za fizioterapeuta. Dobitnica je nagrada za originalnu muziku, a zbog svoje plemenite delatnosti i saradnje sa raznim ustanovama i organizacijama, dobila je i nagradu Dobročinitelj koja se dodeljuje na predlog Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja. Svojim aktivizmom, a posebno svojim primerom, Aleksandra se bori protiv predrasuda sa kojima se susreće romska zajednica.
      Komentara Pošaljite komentar

      Kliknite ovde da biste se ulogovali

      2+7 (rezultat upiši slovima)