VojvodinaCafe - Stari zanati u Novom Sadu na testu vremena
    • Stari zanati u Novom Sadu na testu vremena

      Pojedini haustori Zmaj Jovine i Dunavske ulice sačuvali su ponekog časovničara, krznara, šeširdžiju ili berberina. Danas većini starih zanata preti izumiranje. Zanatskih radnji sve je manje, a one koje su opstale svakodnevno se suočavaju sa velikim teškoćama. Jedna od takvih radnji je i "Časovničarska radnja Tomić" u Jevrejskoj koja posluje još od 1953. godine. Željka Marušić, koja je nasledila dedin posao, tvrdi da i danas živi od stare slave jer su pojedine mušterije njenog dede danas i njene mušterije, prenosi novosadski radio 021.



      "Ovo nije posao od kog možeš da se obogatiš, ali za neki pristojan život je dovoljan. Poenta je u tome da voliš ono što radiš i u tome je draž", kaže Željka.

      U današnje vreme novih tehnologija šanse za opstanak starih zanata značajno su umanjene. Zanatlije se trude da se maksimalno prilagode novim uslovima koje diktira tržište i tehnološki napredak, pa se tako ćilimi, opanci i narodna nošnja mogu naručiti i preko interneta. Međutim, kao najveći problem ipak navode nedostatak posla.

      Danas se lako otvara zanatska radnja, ali od tog momenta privrednika tek čekaju problemi o kojima nije ni razmišljao, pa se radnje zatvaraju istom brzinom. Država podstiče otvaranje novih firmi, a ni sa čim ne olakšava poslovanje onih već postojećih, objašnjava Veljko Anđelić, sekretar Udruženja samostalnih zanatlija i ističe važnost pravne regulacije ove oblasti, ali i transformacije obrazovanja i uvođenja praktične nastave.

      "Treba da se izborimo za Zakon o zanatstvu kojim će se stvoriti zdrave osnove funkcionisanja zanatstva i zaštita struke. Ovim će se otvoriti put za zanatske komore, koje bi na pravi način štitile ono što je ostalo od zanatstva i stvorile preduslove da zanatstvo bude jedna ozbiljna grana gde će mladi ljudi videti svoju perspektivu", poručuje Anđelić za 021.rs.

      Osim finansijskih problema, zanatstvo se danas bori i sa problemom nedostatka kadrova. Znanjem i veštinama raspolaže sve manji broj pojedinaca, pa neće postojati mogućnost da se mlade zanatlije obuče na adekvatan način jer neće biti onih koji će to moći da urade.

      Ipak, i pored nepovoljne situacije, trud i talenat darovitih pojedinaca nalazi put do zainteresovanih kupaca. Mladi obućar, Aleksandar Bračer, svoju priliku za uspeh vidi u proizvodnji unikatnih modela cipela.

      "Vraća se svest kod ljudi da se radi po meri, da se pravi nešto drugačije, da ne budemo svi uniformisani na ulici. I meni je lepo kad izađem na ulicu i vidim neku damu ili nekog gospodina koji je lepo obučen, lepo doteran, cipele, odelo, da je sve onako što se kaže na nivou", dodaje naš sagovornik.

      Majstori svojih zanata svakodnevno su pravili pravu magiju u svojim radionicama. Oni su imali svoje pomoćnike - kalfe i šegrte. Zanat se učio godinama, a do zvanja majstora dolazilo se talentom i napornim radom.

      Stari zanati predstavljaju važan element kulturne baštine Srbije. Sačuvati tradiciju i obezbediti zanatlijama normalno funkcionisanje u oštrim tržišnim uslovima nije lak zadatak. Potrebna je, ukazuju još jednom naši sagovornici, finansijska podrška, adekvatna pravna regulativa i ulaganje u obrazovanje i obuke koje će obezbediti preduslove da i mladi ljudi vide perspektivu u bavljenju zanatstvom.
      Komentara Pošaljite komentar

      Kliknite ovde da biste se ulogovali

      8-5 (rezultat upiši slovima)