VojvodinaCafe - Veliko istraživanje VOICE-a o aferi Promenada
    • Veliko istraživanje VOICE-a o aferi Promenada

      Građevinske mašine mesecima podižu prašinu na gradilištu tržnog centra Promenada u Novom Sadu, zbog čega lokalno stanovništvo negoduje. Međutim, pravu peščanu oluju podigla je tvrdnja koalicionih partnera gradske vlasti, opozicionih stranaka i nevladinih organizacija da je projekat loše realizovan i da ugrožava bezbednost Novosađana. A da tvrdnje nisu neosnovane, pokazalo je sada već višemesečno istraživanje Vojvođanskog istraživačko-analitičkog centra (VOICE).



      Otkako su se pojavile prve optužbe na račun firme NEPI Rockcastle, da je zbog pokušaja da uštedi izazvala opštu opasnost, na površinu su isplivale mnogobrojne nepravilnosti vezane za izgradnju najvećeg tržnog centra u Srbiji.

      U protekla dva meseca govorilo se o komplikacijama sa podzemnim vodama, zatim o opasnostima koje one donose, ali o činjenici da se deo radova na izgradnji odvijao bez potrebnih dozvola.

      Na brojne prozivke, investitor je odgovarao generičkim saopštenjima, ističući da se sav posao sprovodi u skladu sa zakonom. Veći deo vremena obeležilo je pak njegovo ćutanje i ingorisanje problema.

      Gotovo na sva pitanja, nadležne institucije ostale su neme. Ipak, VOICE je nakon višenedeljnog praćenja ovog slučaja otkrio niz propusta u samom projektu, sumnjivo poslovanje firmi angažovanih oko njega, ali i da su za NEPI pravljeni značajni ustupci.

      Kome još treba hidroizolacija, kad je tu kanalizacija?

      Za projektovanje najvećeg tržnog centra u Srbiji prvobitno je angažovan tim arhitekte Đorđa Bajila, koji je između ostalog osmislio projekat kosntrukcije i temeljenja, baziran na masivnoj temeljnoj ploču sa vertikalnom i horizontalnom hidroizolacijom.

      Planirano je da se ploča zaštiti izolacionim folijama i presvlakama, što je skupo rešenje, ali zasigurno sprečava prodor vode, koja se nalazi na oko dva metra ispod Promenade. Reč je o pasivnoj zaštiti od podzemnih voda i redovno se primenjuje kod tla koje se u njima “davi”.

      Pošto je zemljište u novosadskom naselju Liman problematično i zbog vodenog pritiska, plan je bio da se uveća masa objekta dodavanjem betona, da bi se sprečilo njegovo potencijalno isplivavanje. To je takođe predstavljalo dodatni trošak za investitora, s obzirom na veličinu građevine.

      U skladu sa Bajilovom projektnom dokumentacijom i idejnim rešenjem, Gradska uprava za urbanizam i građevinsko zemljište izdaje u februaru 2017. godine lokacijske uslove, u aprilu građevinsku dozvolu, a u maju dozvolu za izvođenje radova.

      Osam meseci otkako su radnici stigli na gradilište, dolazi do velikog preokreta: investitori ispraćaju Bajila, a njegov rad zamenjuju u potpunosti i odlučuju se za sistem aktivne zaštite od podzemnih voda, koji je projektovala firma PAB Company iz Vršca.

      Odgovorni projektant Žolt Kokrehel osmislio je novi koncept konstrukcije, koji je podrazumevao ugradnju crpnih bunara i permanentnu drenažu terena, to jest ispumpavanje vode u kanalizacioni sistem Novog Sada za vreme korišćenja objekta.

      Na taj potez, projektant se odlučio zarad postizanja najnižih ukupnih troškova, navodi se u statičkom proračunu.

      Betonska dijafragma, koja je štitila iskop u toku radova, ostala je jedina barijera između podzemnih voda i pritiska zemlje sa jedne strane i podrumskog prostora sa druge. Potom su na dubini od osam metara zabodeni stubovi, na kojima je postavljena kombinacija temelja samaca i tanke podne ploče.

      Eksperti sa kojima je VOICE razgovarao upozoravaju da takvo temeljenje ne može da podnese sile uzgona, niti da spreči infiltraciju podzemne vode. To su znali i sami projektanti, koji su primetili da se voda probija kroz pod i zidove dijafragme, u količini od čak 15 do 17 litara u sekundi ili 57.600 litara u sat vremena.

      Iako su bili svesni situacije, o hidroizolaciji nisu ni razmišljali. Umesto nje, ispod cele površine zgrade ugrađuju crpne bunare, za koje su zaposleni na gradilištu negirali da postoje kada ih je posetio novinar VOICE-a.

      O tom ogromnom i moguće fatalnom propustu među prvima je progovorio profesor subotičkog Građevinskog fakulteta Petar Santrač, koji je za njega saznao iz prve ruke, pošto ga je rumunska firma SBR Soletanche Bachy angažovala da uradi procenu uticaja stalnog crpljenja podzemnih voda na objekte u blizini Promenade.

      „Ako ih ne budu konstantno crpili, izjednačiće se nivo vode unutar objekta sa nivoom podzemne vode, znači, može da se potopi cela prva ili druga etaža, ako se ne bude voda negde izbacivala“, objasnio je Santrač za VOICE.

      Osim njega, graditelje Promenade koji su tvrdili da bunari nisu postavljeni, demantuje i dokumentacija posebnog projekta za ugradnju 12 stanica, za koje je planirano da u dve smene dnevno, tokom celog životnog veka objekta, ispumpavaju nagomilanu vodu u kanalizaciju.

      Da bi neprekidno drenirao tlo, investitoru je bila neophodna saglasnost JKP Vodovod i kanalizacija. Zato je još u februaru 2017. podneo zahtev za izdavanje dozvole za kontinualno ispumpavanje vode, potvrđeno je u Vodovodu za VOICE.

      Komunalno preduzeće je takvu ideju odbacilo, uz obrazloženje da odvođenje podzemnih voda „ne postoji u njegovoj osnovnoj delatnosti i da se nigde u svetu podzemne vode ne ispuštaju konstantno u kanalizaciju“.

      I bez preko potrebne saglasnosti, investitor odlučuje da nastavi po svom planu, a nadležna gradska uprava mu ipak odobrava izmenu građevinske dozvole.

      Odluku investitora da podzemnu vodu ispumpava u novosadsku kanalizaciju i pored negativnog stava Vodovoda, jedan od osnivača građevinskog foruma NSBuild i master inženjer arhitekture Slobodan Acketa ocenjuje kao nemoralnu.

      „Da u novosadsku kanalizaciju, gde se spajaju fekalne i atmosferske vode, on još ispumpava dodatnu vodu, pa to bi u nekom momentu dovelo do plivanja svih podruma, gde god postoji kanalizacija na nekom nižem nivou. Usled veće kiše, mi bismo imali plivanje u fekalijama“, smatra Acketa.

      Projekat stalne drenaže i upumpavanja vode u kanalizacioni sistem spominje se čak i u naknadno izmenjenom urbanističkom projektu a Promenadu, izrađenom od strane Javnog preduzeća Urbanizam, a koji je dobio odobrenje direktora Dušana Miladinovića.

      Projektant Đorđe Bajilo odbio je da govori o tome zašto nije želeo da projektuje aktivan sistem zaštite od podzemnih voda, a nije želeo ni da komentariše zamenu njegovog projekta, uz obrazloženje da je svoje ugovorene obaveze ispunio, kao što je to učinio naručilac prema njemu.

      „Šta se kasnije dešavalo i zašto je došlo do eventualnih promena projekta, mi to ne znamo. Imajte u vidu da imamo vrlo precizan ugovor sa investitorom po pitanju poverljivosti informacija. Taj ugovor definiše međusobne odnose i usled toga imamo i obavezu čuvanja poslovne tajne“, rekao je Bajilo.

      Projekat za tek osnovane radnje i problematične firme

      Kako se može videti iz izmenjene građevinske dozvole, nakon odlaska arhitektonskog biroa Đorđe Bajilo Arhitekti, najveći deo njegovog posla podelile su dve firme, HBSRB iz Nove Pazove i vršački PAB Company, ćerka firma rumunskog preduzeća PAB Romania SRL.

      Prema podacima sa portala Agencije za privredne registre, firma HBSRB, mlade arhitektice Jelene Milošević iz Nove Pazove, osnovana je u avgustu prošle godine, dva meseca nakon što su radovi na projektu već započeti.

      Sagovornik VOICE-a, koji je dobro upućen u dešavanja oko Promenade, koji nije želeo da mu se otkriva identitet, tvrdi da je to preduzeće otvoreno namenski, da bi se realizovao izmenjeni projekat, od strane firme HBRO iz Rumunije, koja je sa austrijskim HB Design&Handels osmislila konkursno rešenje.

      „Bio je pozivni konkurs, gde je posao dobila firma koja inače radi puno za NEPI, taj neki njihov Rumun koji je radio pet-šest šoping molova. On je posle registrovao firmu na neku devojku iz Vojke, to je preduzetnička radnja, što je neozbiljno“, kaže naš sagovornik.

      Deo projekta koji se odnosio na izradu konstrukcije i drenažnog sistema, pripao je spomenutom PAB-u, firmi koja je bila u blokadi od oktobra 2015, pa sve do sedam dana pred početak radova na Promenadi.

      Preduzeće je opet blokirano sredinom oktobra 2018. godine, zbog više od 126 miliona dinara duga.

      Predstavnici preduzeća PERI oplate, kojem PAB duguje skoro 76 miliona dinara, nisu želeli da komentarišu celu situaciju, ali je zato Branko Dobričanin, direktor firme DOKA Serb, koja je takođe pokrenula blokadu PAB-a, potvrdio da je dug nastao za vreme radova na Promenadi.

      Dobričanin je u razgovoru za VOICE rekao da je PAB od njegove firme kupio materijal i iznajmio opremu u vrednosti od preko 50 miliona dinara, nikad je nije platio, a povrh svega vratio ju je oštećenu, zbog čega je preduzeće kojim rukovodi bilo primorano da pokrene postupak protiv dužnika.

      Na pitanje, da li je probao da se obrati samom investitoru i upozori ga da posluje sa firmom koja pravi dugovanja i oštećuje svoje partnere, Dobričanin odgovara da nije bilo potrebe, jer je investitor dobro upoznat sa tim.

      „Verovatno između njih postoji dogovor da reše to na neki način, ne duguju samo nama, duguju i našem konkurentu, koji ima još veći problem“, kaže on i dodaje da je PAB od registracije 2014. do Promenade bio pasivna firma, sa jednim zaposlenim.

      Pored PAB-a na izradi drenažnog sistema radila je i firma Graditelj NS Ljupka Kalabe , koja je bila navodno umešana u malverzacije 2011. godine, kada je nakon istrage Državne revizorske institucije utvrđeno da je sve tendere u JKP Vodovod i kanalizacija dobijalo upravo to preduzeće.

      O poslovanju Graditelja VOICE je pisao prošlog avgusta, kada je otkrio da je u poslednje tri godine Kalabina firma tri puta birana za održavanje sistema za degazaciju novosadske deponije i da se svaki put radilo o deponijskom polju SIII. Ukupna vrednost radova sklopljenih sa JKP Čistoća iznosila je skoro 16 miliona dinara, a svaki put ugovarana je cena veća od ponuđene.

      Jedno najavljeno, drugo ispunjeno

      Prodaja dela parcele u okviru kompleksa Sportskog i poslovnog centra Vojvodina (Spens) za rekordnih 3,7 milijardi dinara, izazvala je veliko interesovanje javnosti. Gradska srebrnina, kako su taj deo zemljišta nazvali u Demokratskoj stranci, postala je još interesantnija kada je objavljeno šta će se na njoj graditi.

      Plan da se između Merkatora i Spensa podigne još jedan šoping centar izazvao je negodovanje dela građana, ali je ono ublaženo najavom da će se na krovu budućeg objekta formirati zeleni krov koji podseća na urbani park i predstavlja nešto do tada nepoznato u Srbiji.

      Na krovu je planirana sadnja drveća i drugih biljnih vrsta, postavljanje sportskih i rekreativnih sadržaja, pešačkih i trim staza, na površini od deset hiljada metara kvadratnih, a sve u cilju da se nadomesti gubitak koji donosi izgradnja jednog tako masivnog objekta.

      Projektantska kuća Đorđe Bajilo Arhitekti osmislila je idejno rešenje i projekat arhitekture u skladu sa planom investitora da eventualne izmene u odnosu na odabrano i predstavljeno konkursno rešenje budu što manje.

      Finalni izgled Promenade ostao je maltene do kraja misterija za građane ali i mnogobrojne članove foruma NSBuild-a, koji su svakodnevno pratili izgradnju. Tek u finalnoj fazi radova postalo je jasno da se investitor odlučio za najekonomičniju varijantu krovnog ozelenjavanja.

      Izmenjenim projektom najviši ravan krov tržnog centra postaje neprohodan, na njemu će se saditi samo trava, sa eventualnim žbunastim biljkama, a sportsko-rekreativni sadržaji, u znatno manjem obimu, prebačeni su na privremenu pijacetu u parteru, koja će biti uklonjena ukoliko se investitor odluči da sprovede drugu fazu izgradnje objekta.

      Predstavnika građanske incijative Ne damo livadicu Dejana Radosavljevića ne iznenađuje to što će se objekat po pitanju zelenila značajno razlikovati od očekivanog, jer, kako kaže, Promenada nije prvi takav slučaj.

      „Svedoci smo te jedne nove vrste prevare i već imamo gomilu primera gde takav način projektovanja, kao što su razni zeleni krovovi i zidovi, su predstavljeni na sva zvona. Podsetiću vas da je i Park city isto bio reklamiran dugo kao objekat koji će biti potpuno zelen, pa od toga nema ništa“, kaže Radosavljević.

      Detalji prostornog uređenja Promenade bili su propisani urbanističkim projektom, donetim u januaru prošle godine, a kojim je planirano da se na najvećem krovu tržnog centra podigne poluintenzivno zelenilo, sa mnoštvom sportsko-rekreativnih sadržaja. Već u septembru dokument je prerađen, u skladu sa izmenama koje je investitor zamislio.

      Protekcija i ustupci za moćnog investitora

      Ubrzo je problem investitora postao problem gradskih čelnika. Tako je gradonačelnik Miloš Vučević u više navrata pokušao da ispolitizuje temu, stavom da se na taj način opozicija bori za političke poene, uprkos tome što je prvi apel uputio njegov koalicioni partner, Liga socijaldemokrata Vojvodine.

      Iako je u početku pozivao javnost da se strpi dok struka ne iznese svoje mišljenje, kada se to napokon dogodilo, počinje da u prvi plan gura vrednost NEPI-jeve investicije, napominjući da se stvara atmosfera koja će oterati buduće donosioce krupnog kapitala.

      Nedugo po pokretanju priče o Promenadi, gradonačelnik Miloš Vučević je najavio vanrednu kontrolu gradilišta i istakao da se svaki dan proveravaju činjenice. Dve nedelje kasnije je na Radio-televiziji Vojvodine izjavio da je nadzor sproveden i da se svi radovi odvijaju u skladu sa dozvolama.

      Međutim, sredinom oktobra VOICE je otkrio da su inspektori i dalje na terenu. Vučević je posle tri dana izjavio da nema više potrebe da se novinari obraćaju gradskim službama, koje su ionako sve vreme izbegavale da dostave bilo kakvu informaciju.

      Ni dva meseca nakon obećanih odgovora Gradska uprava za inspekcijske poslove ne objavljuje zvanične informacije.

      Nikakva informacija nije pružena ni na pitanje kako je moguće da je izgradnja Promenade nastavljena uprkos činjenici da je Vodovod odbio krajem septembra da produži dozvolu za ispumpavanje podzemnih voda u toku radova.

      Dozvola koja se produžava najviše dva do tri meseca, dok traju radovi na temeljima, za NEPI je važila gotovo godinu dana, zahvaljujući saglasnosti koju je Pokrajinski sekretarijat za energetiku, građevinarstvo i saobraćaj navodno izdao investitoru u cilju istraživanja eksploatacije podzemnih voda.

      Pokrajinski sekretar Nenad Grbić do objavljivanja teksta nije odgovorio na pitanja VOICE-a, o kakvim istraživanjima je reč, koji su njegovi rezultati i zašto bi uopšte investitor u jedan komercijalni objekat sprovodio takva istraživanja.

      Mladen Savatović (VOICE)
      Komentara 2 Komentara
      1. Avatar od  biterlemon
        biterlemon -
        Vojvodjani tjutu.
      1. Avatar od  chater77
        chater77 -
        Ko zna koja varijacija iste priče...
      Komentara Pošaljite komentar

      Kliknite ovde da biste se ulogovali

      Koji je glavni grad Vojvodine?