VojvodinaCafe - Hmelj se i dalje gaji samo na jednom mestu u Vojvodini
    • Hmelj se i dalje gaji samo na jednom mestu u Vojvodini

      Hmelj je jedna od četiri biljaka koje se koriste u proizvodnji piva. Sredinom prošlog veka uzgajao se na nepreglednim poljima – danas samo na dvadesetak hektara u Bačkom Petrovcu. Kako javlja RTS, samo ta opština mogla bi da podmiri sve potrebe za hmeljom s obzirom na to da se godišnje za potrebe šest velikih i na desetine malih pivara uveze oko 1.500 tona za što se izdvaja oko dva miliona evra, a nekada se hmelj iz Srbije izvozio širom sveta.



      Na plantažama "DOO Petroveca" iz Bačkog Petrovca ovih dana u toku je berba hmelja koji se ne baš tako davno samo u ovoj opštini proizvodio na površini od 1.300 hektara, dok se danas proizvodi danas na dvadeset hektara. I ove sezone očekuju rod od petnaest tona. Ovi, za sada jedini proizvođači hmelja u Srbiji, imaju planove da proizvodnju prošire na stotinu hektara. I pored brojnih problema sa kojima su suočeni - ostaju optimisti.

      "Za dve godine ćemo proslaviti 250 godina tradicije hmeljarstva u Bačkom Petrovcu. Tu nekadašnju slavu nećemo verovatno nikada dostići, ali barem možemo da se približimo i to u prvom redu uz državnu pomoć, da obezbedimo kupce za naš hmelj. Što je najbitnije, imamo ljude koji znaju da rade sa hmeljom, što je jako teško naučiti, imamo tehnologiju, kao i agronomiju i doktore hmeljarstva – tako da je plasman pitanje broj jedan", priča za RTS direktor "DOO Petroveca" Rastislav Struhar.

      Doktor Jan Kisgeci objašnjava razloge zbog kojih je proizvodnja hmelja u Srbiji u jednom momentu gotovo iščezla.

      "Došlo je do globalizacije pivarstva. Jednostavno, kupovinom naših malih ili većih pivara mi smo izgubili naše tržište, odnosno veliki pivari doneli su svoje hmeljove i jednostavno smo mi tu stali, ali to ne znači da ćemo se mi sa tim pomiriti", navodi Kisgeci.

      A da se neće sa tim pomiriti uveravaju i u pokrajinskom sekreterijatu za poljoprivredu, gde su već uradili prve korake u revitalizaciji ove proizvodnje. Pomoćnik pokrajinskog sekretara za poljoprivredu Mladen Petković pozvao je sve proizvođače da iskoriste mogućnost i podignu zasade, koje će pokrajina sufinansirati.

      "Podsticaji idu i do sedamdeset procenata za mlade poljoprivrednike i za žene koje se bave poljoprivrednom proizvodnjom. Što se sadnica tiče, mogu preko republičkog ministarstva da ostvare subvencije za nabavku", objasnio je Petković.

      Za podizanje jednog hektara hmeljarnika potrebno je obezbediti oko 50.000 evra. Tu je još i neophodan kombajn za preradu čija se cena kreće i do pola miliona evra, a za sušaru još 150.000 evra, ali i pored ovoga ohrabrujuće je da je cena hmelja na evropskom tržištu izuzetno povoljna pa za jedan kilogram ugovorene proizvodnje se plaća deset evra, a u sušnim godinama i pet puta više.

      Podsetimo, pivo proizvedeno u Srbiji je među traženijima u okruženju, ali i Evropi. U Srbiji se godišnje proizvede više od 500 miliona litara piva, od kojih se oko 130 miliona litara izveze, dok se u našu zemlju uvozi oko 25 miliona litara. Poslednjih nekoliko godina slika domaćeg tržišta piva značajno se promenila, odnosno izbor tog pića daleko je veći. Takođe, sve je veća ponuda zanatskog piva.
      Komentara Pošaljite komentar

      Kliknite ovde da biste se ulogovali

      Koji je glavni grad Vojvodine?