VojvodinaCafe - Čikerija - selo na severu Bačke zaboravljeno od svih
    • Čikerija - selo na severu Bačke zaboravljeno od svih

      Nakon okončanja Velikog rata i kapitulacije Habzburške države, pred sam kraj 1918. maleno selo Čikerija podeljeno je državnom granicom na dva dela: dok je severni deo pripao od Dvojne monarhije osamostaljenoj Republici Mađarskoj, južni se našao u sastavu novoformirane Kraljevine SHS. Međutim, nastalo na crnom pesku i oranicama, a ušuškano među mešovite listopadno-četinarske šume, potonjih decenija selo je tavorilo, prenosi Dnevnik.



      "Nekada je ovde bilo puno svita, ali vrimenom se razišlo puno njih. Džaba sve ove lipote, gdi god da se okreneš", nostalgično se vajka meštanin Antal Horvat.

      Dodaje i da je, kada je on bio dete, postojala škola s oko 50 učenika, ali svake godine ih je bilo sve manje pa je zatvorena, godinama potom nije održavana i, da ne bi sama pala, srušena je.

      Selo je imalo maler da nekako bude skrajnuto pa nisu imali nikakve vajde ni od železnice, vozovi su samo prolazili još od 1869, kada je izgrađana pruga Segedin–Subotica–Sombor, ali ne i stajali u Čikeriji jer saobraćajni inženjeri nisu planirali da i u njoj bude stanica. A lokalpatrioti naglašavaju da je krajem 19. veka prodato državno zemljište u njihovom ataru i od dobijenog novca finansirano zidanje velelepne secesijske palate subotičkog Magistrata.

      Aktuelni meštani se uglavnom bave poljoprivredom, baš kao što beleže defteri Budimskog pašaluka još 1655. da su i njihovi preci nastanjeni u tadašnjoj pustari.

      Samo je izdaleka romantičan salašarski način života, a zapravo je težak pa se u doba socijalizma znatan deo stanovnika opredelio za urbanu udobnost, uglavnom u oko 20 kilometara udaljenoj Subotici.

      "Danas Čikerija pripada mesnoj zajednici Tavankut", kaže predsednik Saveta MZ Goran Mihaljević. "Uglavnom stariji ljudi, njih stotinak, živi u tom, jednom od lepših mesta subotičkog atara. Nažalost, u zaostatku smo sa zaštitom njene šume. Pre nekoliko dana smo potpisali sa Čikerijom u Mađarskoj dogovor o bratimljenju, a njime je predviđeno i da iniciramo otvaranje novog graničnog prelaza".

      Pajo Paviša objašnjava da samo ime sela znači izvor, a dobilo ga je po onom u severnom delu naselja.

      "Zvao se na mađarskom Čik-er, pa je tako ostalo i kada je vremenom presušila voda", pojašnjava on.

      Čikerija je, inače, poznata po predivnoj prirodi koja je okružuje. U njenoj okolini od retkih vrsta pronađen je peščarski karanfil i podvrsta hrasta, ali tek sledi inventar reliktne flore i faune, u okviru Studije o zaštiti Tavankutske šume. Idejni tvorac je biolog Gabor Mesaroš, a na portalu njegove organizacije „Protego“ navodi se da je ta šuma u proteklom periodu pretrpela značajne uticaje čoveka zbog planske sadnje i poremećaja nivoa podzemnih voda, zbog intenzivne regulacije okolnih tokova pa se tokom najvećeg dela godine oseća jaka suša. Primećene su svuda po šumi kolonije krupnih mrava, a na proplancima nekoliko karakterističnih gnezda u vidu humki, koje grade gomilanjem okolnog materijala. Njihova veličina i boja ukazuje na to da je možda reč o vrsti kod nas zakonom zaštićenoj.
      Komentara Pošaljite komentar

      Kliknite ovde da biste se ulogovali