VojvodinaCafe - Selo Kenđija: Život na granici
    • Selo Kenđija: Priča o životu na granici

      Pitanje državne granice između Srbije i Hrvatske državno je pitanje koje će rešavati dve države. Do tada na teriroriji koja se katastarski vodi u jednoj, a trenutno je u drugoj državi teče svakidašnji život ljudi koji žive na tom području. Jedno od takvih je Kenđija, kraj Bezdana. Šandor Perželt na Kenđiji živi decenijama. Bavi se poljoprivredom, njegovo gazdinstvo registrovano je u Hrvatskoj jer zemlja katastraski pripada Hrvatskoj. Ali sir koji proizvede njegova porodica ne može na pijacu u susednu Batinu, jer je između granica, prenosi RTV.



      "Ne možemo sir nositi sa druge strane granice da prodajemo i zato idemo na pijacu u Bezdan. U Srbiji prodajemo i soju, kukuruz i druge poljoprivredne proizvode. Stoja nam je takođe registrovana u Srbiji, jer kako bi veterinar iz Hrvatske, preko granice, dolazio da leči stoku?", kaže Perželt.

      Ne može da prodaje u poljoprivredne proizvode u Hrvatskoj, ali zato iz Hrvatske dobija subvencije za poljoprivrednu proizvodnju.

      "U Hrvatskoj je registrovano gazdinstvo i tamo dobijamo subvencije. Jedino ne dobijamo dizel za poljoprivrednike, jer ne možemo ga preneti preko granice", kaže ovaj poljoprivrednik.

      I poljoprivredno gazdinstvo Stevana Šote takođe je registrovano u drugoj državi, jer zemlja katastraski takođe pripada Hrvatskoj.

      "Lične karte su nam hrvatske, penzije pripamo tamo i adrese su nam Hrvatske", kaže Šota.

      Šota se seća vremena kada je na Kenđiji bilo 90 salaša, danas ih je samo četiri.

      U kojoj državi žive ovi ljudi ne znaju. Imaju hrvatske lične karte, penzije primaju u Hrvatskoj adresa im je Hrvatska, a s druge strane su granice.

      "Meni je dobro tu gde sam. Dobro bi bilo znati čija je zemlja, ali to se još ne zna niti ćemo mi o tome odlučivati", kaže Perželt.

      Pitanje granice između Srbije i Hrvatske na Dunavu još nije rešeno, a trenutno je granica sredina toka Dunava. Sporno je oko 11.000 hektara zemlje, 10.000 na srpskoj i 1.000 hektara na hrvatskoj strani Dunava.
      Komentara Pošaljite komentar

      Kliknite ovde da biste se ulogovali