VojvodinaCafe - Med ili prevara melasom u Sivcu
    • Med ili prevara melasom u Sivcu

      Pčelari u Sivcu pokrenuli su akciju za eliminisanje meda sumnjivog kvaliteta, koji se, kako tvrde, pojavio u njihovom mestu, ali je preplavio i Vojvodinu. Prema rečima Tatjane Mrdak, predsednice Pčelarskog društva „Sivac“ i članice Izvršnog odbora Saveza pčelarskih organizacija Srbije, „supstanca koja je nazvana medom“ najviše se prodaje posredstvom penzionerskih udruženja.



      Prijave sa zahtevom da se ispita sastav proizvoda, za koji sumnjaju da je falsifikovani med, sivački pčelari su podneli veterinarskoj inspekciji Zapadnobačkog okruga u Somboru i Agenciji za zaštitu potrošača u Novom Sadu.

      - Supstanca koja se prodaje kao med ima neobičnu gustinu i lepljivost i ne kristališe se, za razliku od prirodnog meda. Falsifikovani med je ili „kršten“ tako što polovinu njegovog sadržaja čini šećerni sirup ili uopšte nije med, nego kukuruzna melasa koja se koristi u proizvodnji bombona i keksa. Taj „med“ se, kao livadski i bagremov, prodaje po cenama od 360 i 380 dinara za kilogram, što je vrlo niska cena, s obzirom na to da se izuzetno traženi bagremov med na veliko otkupljuje za 3,70 evra, pa se dovodi u pitanje zarada proizvođača, koji mora da kupi teglu i poklopac i plati analizu, etiketu i transport - ističe Tatjana Mrdak.

      Med koji je pod sumnjom potiče iz sela Beomužević kod Valjeva, pa su sivački pčelari zatražili pomoć i od Društva pčelara „Nukleus“ u Valjevu, koje je o svemu obavestilo veterinarsku inspekciju u svom okrugu.

      - Dobili smo informaciju da proizvođač iz Beomuževića ima svega tridesetak i to neobeleženih košnica, iz kojih nikako nije mogao da dobije toliko meda koliko prodaje, posebno ne bagremovog, jer ga nije bilo zbog lošeg vremena. Znam to jer i sama pčelarim u valjevskom kraju, gde sam dobila svega pet kilograma bagremovog meda po košnici. Uz to, „med“ iz Beomuževića ima neodgovarajuću etiketu, na kojoj je navedeno da je rok trajanja proizvoda neograničen, što je nedopustivo kad je reč o hrani - ukazuje Mrdakova.

      Ona je veterinarskoj inspekciji u Somboru uz prijavu dostavila i dve tegle „pčelinjeg meda“, kako je označen na etiketi, očekujući da uzorci tog proizvoda budu upućeni na analizu, ali je dobila odgovor veterinarskog inspektora da je „dostavljeni uzorak meda neadekvatan, jer nije službeni uzorak“. Sivački pčelari, kojima su se u borbi protiv lažnog meda pridružile kolege iz Apatina, Odžaka i Vrbasa, posle toga su se za pomoć obratili Agenciji za zaštitu potrošača, ističući da su svesni da je analiza skupa, ali da je skuplje ljudsko zdravlje.
      Komentara Pošaljite komentar

      Kliknite ovde da biste se ulogovali