VojvodinaCafe Forum - Blog - Blog
Pogledaj RSS Feed

Svi unosi na blogu

  1. Praznik

    Praznik...
    Tužan sam.
    Mnogo.
    Pritislo me, a nema nikakvog vidljivog razloga za to.
    Steglo, do bola.
    Misli polumrtve, nekako sablasne.
    Trebalo je, možda, i danas, kao jednog 1. januara, pre nekoliko godina, da odem na glavnu autobusku stanicu, da uđem u prvi autobus koji polazi, i odem nekuda,bilo kuda.
    Tada sam stigao u grad na jugu; otišao sam u jedinu otvorenu smrdljivu buregdžinicu, jeo burek; nisu imali jogurt, dade mi ...
    Kategorije
    Nekategorizovano
  2. Odlutam ponekad ...

    Odlutam ponekad u onu ulicu prepunu lipa,sa starim trosnim klupama i velikim sorovima.
    U onu ulicu gde sam ostavila kofer pun uspomena i bezbriznog detinjstava.Tamo gde sam znala sta cu biti "kad porastem" i gde sam bila usukana u tvom zagrljaju ...
    Nema te, a godine lete, donose mi neke nove ljude i osmehe koji ponekad podsete na tvoj,donose mi i srecu u komadicima i patnju tesku ko breme, donose mi sve i svakoga, ali tebe vise nikada ...
    Znas li da i dalje zivis ...

    Updated 09.04.2010 at 08:55 by bellissima

    Kategorije
    Nekategorizovano
  3. tako je...oduvjek...

    U nestvarnom...stvarno....
    U nama oduvijek mi....
    Spojeni neuhvatljivim....
    Ne treba ni pogled...
    Ni dodir.....
    Ni rijec.....
    Samo...ono..neuhvatljivo.....
    sto uhvati dvoje.....
    pa ih spoji.......
    Tako je to sa nama oduvijek.....
    I bice........i kad nas ne bude.....
    Kategorije
    Nekategorizovano
  4. ostavi....

    Ostavi nocas za mene mjesta...
    Natoci casu crnog vina....jednu za mene..drugu za sebe....
    Sat ce otkucati ponoc....a ja cu stici...nosena snom.....spusticu se u taj tvoj mali svijet....
    Ostavi nocas mjesta za mene.....
    Bajke postoje ako vjerujemo u njih....
    Osatvi nocas mjesta za mene.....
    Putujem.....samo sto nisam stigla.....
    Krila dobijes odjednom.....
    Ostavi nocas mjesta za mene..i cekaj ponoc.....
    Nebo nema granica.....
    Kategorije
    Nekategorizovano
  5. Nekome...

    Nekome ko stiže... Četiri reči, dve reči, jedna reč... I ceo živo u tome.
    Kategorije
    Nekategorizovano
  6. Danijela

    Ne secam se proslosti, sistematski je brisem iz secanja...ali, jedno lice, jedan osmeh, oni ce zauvek ostati u meni....

    Bila je tako lepa, devojcurak od trinaest leta, a vec naznaka prelepe zene...duga, kovrdzava kosa, a oci, tamne, ne crne, potpuno tamne, sa jednom iskrom koja je cinila da se svet okrene oko mene kad je vidim...

    Pitam se gde je sada....da li je pronasla srecu tamo gde je? Da li ju je zivot darivao ostvarenjem snova? A imala ih je tako mnogo....
    ...

    Updated 17.03.2009 at 23:46 by Morpheus

    Kategorije
    Nekategorizovano
  7. Gospodin B

    Tokom zivota svaki covek upozna veliki broj ljudi. Neki od njih su mu simpaticni, neki nisu; neki su lepi, a oni drugi nisu; neki mu mame osmeh na lice, a neki su, naprosto, iritantni.

    Takva osoba pronasla je zaposlenje u lokalnoj banci. Nas dvojica jednom mesecno (sva sreca, pa ne cesce) vodimo gotovo identican razgovor, koji opisujem u nastavku:

    M: Dobar dan!
    B: Dobar dan.....

    predajem racune, vec spreman na ono sto neminovno sledi....
    ...

    Updated 17.03.2009 at 23:48 by Morpheus

    Kategorije
    Nekategorizovano
  8. no comment..

    No comment... ili ti nema komentara.
    "Blogujem za sebe" - odlučujem razočarano primetivši da niko ne čita moje izvrnute zapise. Da me razume.. da me razume - a šta će mi to, kad volim da budem tajanstven, kao i razotkriven.
    Evo ove pahulje, što zbog novogodišnje spoljašnosti sajta padaju preko bloga i unosa, sakrivaju ono što pišem - barem na sekund - pa ni sam ne znam da li valjano pišem. Valjano - mislim li na ...
    Kategorije
    Nekategorizovano
  9. Deset Godina

    Moj otac...
    Umro je trošeći poslednje nedelje četrdesetdevete godine života.
    Puklo srce. Interapikalni infarkt, tako to zovu. Nekoliko minuta agonije. I u tim poslednjim damarima života bilo mu je, siguran sam, lepo. Plakao je, u sebi, od tuge, ali srećan. Imao je od čega lepog, od naše majke, da se oprašta.
    U tridesetdevetoj, otkriveni su mu prvi bodeži u srce; trigliceridi, povišen pritisak, promena ritma rada srčanog ...
    Kategorije
    Nekategorizovano
  10. Srecni praznici!

    Nedostaje mi sneg...ne bas u toj meri da sednem na avion i odletim tamo gde je nekom vec dozlogrdio ali mi nedostaje...graja oko Saborne crkve,ljudi u redovima strpljivo cekajuci dah plamena da ih podseti na nekog njima voljenog i milog,a nije nam u biti da smo strpljivi,da stojimo jedan iza drugog bez pardona...igra zeravica oko Bozicnog plamena,promrzla,nasmejana lica,neka zabezeknuta od viska alkohola ili petardi...nikad se tamo nisam zadrzavao,uvek se setim moje bake koja me uvek ispracala istim ...
    Kategorije
    Nekategorizovano