VojvodinaCafe Forum - Blog - Blog
Pogledaj RSS Feed

Svi unosi na blogu

  1. virdžinij:.

    najzad sam dobio preko p
    toliko sam insistirao da mi se naseče šunka u samoposluzi
    250gr praške, ali TANKO, molim vas
    i evo me
    dobio sam više tanko nego šunke

    šta ću sad

    moram da odem negde da se skoncentrišem
    preterao sam
    ne mogu sad da spremam ovaj krš po kući
    stavljam ogromni slameni šešir na svoju ogromnu glavu
    ostavljam ti poruku na frižideru ...
    Kategorije
    Nekategorizovano
  2. Na kraju I godine

    Čini mi se kao da sam desetine godina odsutan, daleko od svojih, na pustim i nepoznatim stazama. A gotovo sam siguran da ću već za nekoliko dana u svojoj sobi sećati se ovog putešestvija kao na nešto davno doživljeno, i već zamreženo paučinom u skladištima sećanja.
    *
    Zaslanio sam vodu supom i pojeo je neskuvanu. Utolih i glad i žeđ.
    *
    Sinoć su padale zvezde. Za nekima je kratko blistao svetleći ...
  3. Čežnja ratnika

    ZAGRLJAJ

    Da te zagrlim
    toplu čežnjivu pred ljudima
    ne-znatiželjnim pogledima tek
    probuđenih kioska
    i drljavim očima sanjivih novina

    pred slinavim
    balavim od jutarnje studene svetlosti
    prehlađenim prozorima
    na hladnom pločniku
    punom modrica od udaraca
    neznanokudkakozašto krenulih
    uobraženih stopala

    pred svojom
    u navali raspomamljenog ...
    Kategorije
    Nekategorizovano
  4. Promena oblika percepcije

    Večeras nisam bio sam. Ona je strpljivo podnosila svaki moj teški korak i skrivala vešto modrice od udaraca đonova. Dugo sam hodao, a da je nisam ni primećivao. Pustim ulicama blještala su umorna, sanjiva lica, ozarena svetlom noćobdijskih sijalica. Kroz govor asfalta i mojih cipela naslutih uzdržano, tiho ječanje. Pod nogama, cvilela je senka. Ne ustavljajući korak ja sam je gazio, ona je kopnila i nestajala, da bi se praštajući mi, ubrzo, ...
  5. R&R - Nepopravljive mane savršenosti

    Neka u toj knjizi bude sve
    Baš sve
    I, molim te:
    Neka joj suština bude u redovima
    A ne između njih

    Zbuni analitičare
    Prevari konstruktore smisla
    Zavari im istinu u oči
    Do spoznaje koliko im njihove tragalačke slepote
    Zamućuju lepote tvoje britke dorečenosti

    Od svih prenesenih značenja
    Prenesi jedino moj pozdrav svima
    Koji te traže tamo gde te jedino ...
    Kategorije
    Nekategorizovano
  6. Samoogledanje - Samopopredmećenje II

    Doživljavajuće Ja predstavlja celinu, sveukupnost bića u doživljaju, dok se o Reflektujućem Ja može govoriti posle rascepljenja Doživljavajućeg Ja na Ja-koje-priča, iliti Reflektujuće Ja, i na Ja-u-priči-životu u kome se ogledali Celovito Ja u spokoju sagledanja. Umetnički čin jedino je moguć ako se između njih zapodene gatanje.
    Ja-koje-je-u-priči - Oživljavajuće Ja + Ja-koje-posmatra - Reflektujuće ...
  7. Nesaučešće

    Satima hodam a da nikoga ne srećem. Samo opustela ognjišta. Domovi lišeni ljudskog saučešća. Promaših manastir te izbih na Stragare.
    Ophrvava me seta
    Uz opusteli
    odmaram se dom
    *
    Sedim u manastirskom dvorištu. Sam. Ovde ću zanoćiti. Boli me palac na desnoj nozi. Hladno mi je. Ježim se na svaki dodir mokre košulje. Dolaze mi pred oči opusteli, sebi prepušteni, nekad topli ljudski domovi. Ucveljene ...
  8. Vinogradar

    Lastari olistali
    ruke
    šake ogrozdale
    na peščar stopala mirišu

    koža pod suncem zakorila
    usni li
    iz srca vino poteče

    ko se njime napoji
    zaglagolja jezikom drevnim
    iz doba kad se duša

    iza očiju još nije skrila
    kako korakne
    tako se ukoreni

    Zemlju povija
    da pesnici sada
    svagda i u vekove vekova
    ne budu žedni ...
  9. Carum Rarum

    If this song doesn't stop writing itself down
    I'm gonna have to stop this illusion
    by accepting all of the confusion
    strapped beneath my thorn-made crown.

    The very conception of unity lies
    beneath the scars and other reminders of past trials
    that have produced us into pitiful liars,
    the great composer gives us the chance
    to choose the color of our own demise.

    When the dust from your eyes settles down,
    the irony ...
  10. Tišina

    Ima trenutaka kad se okolo za dugo stani praznina i čoveku preostaje da se povuče i odvoji od spoljašnjeg sveta. Duša ćuti jasno samo sopstvenu živu tišinu. Sve drugo postane daleko i tuđe i podseća na jutarnji utisak o zaboravljenom snu.
    Ali, dešava se često, kad kakvo duševno ili telesno naprezanje iščaše iz svakodnevlja, da se u bogohulnom samozaboravu osetim blaženo lakim, poput opalog lista koji je od nečeg ...