Vratiste me u detinjstvo i ranu mladost, kada smo živeli daleko jednostavnije, a srećnije. U malom stanu, koji smo kasnije zamenili za veći, ali u njemu nikada nismo bili tako srećni kao onda. Mi odrasli, roditelji ostarili, a toliko se toga promenilo u međuvremenu. A što se mode tiče, i danas, kada vidim neki film iz tih perioda, tačno znam koja bi godina mogla da bude u pitanju. Toliko je sve bilo originalno. Sa današnjeg stanovišta i ružno, ali, moda ionako ide u krug, tako da se sve polako vraća... Plašim se samo da ne krenu da se vraćaju i one smešne frizure, ali... u nama starijima, i one bude nostalgiju jer - svi smo ih imali.
Baš lep i koristan tekst. Zaista je tako, veoma uzbudljiv i u isto vreme izazovan korak u vezi. I mi smo tako krenuli. Moj dragi se doselio kod mene, a onda smo posle dve godine, sa jednim malim detetom i drugim u perspektivi, uzeli kredit i kupili veći stan. I evo, već dvadeset godina trajemo. Naravno, kao i kod svih, ima dobrih i loših dana ali, sve u svemu, imamo skladan život. Ljubav, poštovanje i tolerancija su ključ svega.