Svi unosi na blogu

Od tvojih hiljadu lica
vise nijedno ja ne prepoznajem
a ja gospodar sitnica
trudim se da bas nista ne saznajem

Sto si tudja, sto me varas sa svima
to sto svako moze tebe da ima
a ja cutim, ja te poklanjam njima
i tako doveka

A ja samo ruke podignem
na tvoj pogled ja se predajem
ne znam ja da muski poginem
i zato bez tebe ostajem.
A ja samo ruke podignem
i zastavu belu okacim
na sred

...

imam jednog drugara, zakarije se zove,
koji radi kod abruzzi-ja,
tu prekoputa:
37 west 56th street.
on mi pravi one čuvene
windows lazanje,
koje delimično imaju i nadev od rogača.
mmmmmm..
ja im za uzvrat ponekad odnesem šaku rukole i vlašca iz tetka zorine bašte
ako uspem da pronesem kroz jfk.
neverovatno kako ta trava može da im pokrene potoke suza,
onih pravih..
nostalgija ...

Dok srčem čaj u pet ...i pravim se Englez ...

Srk ...
Gledam pre neko veče na jednoj televiziji kako Boris Bizetić reklamira Zezofon...Naime treba da okrenete odredjeni broj i pošaljete na njega telefonski broj vašeg komšije,a Zezofon će da ga zeza...pozivajući ga da se pojavi u sudu,dodje u policiju,plati ratu za kredit...( ima 8 opcija ...)...kao i ona gde se komšiji preti batinama što gleda u vašu ženu...Prilično ...

Jednom je, pošto je pokušala samoubistvo, na moju kliniku primljena majka dečaka koji je umro u jedanaestoj godini. Moj kolega dr Kocourek ju je pozvao da se pridruži logoterapijskoj grupi. Slučajno sam ušao u prostoriju gde se izvodila psihodrama. Majka je pričala svoju životnu priču. Posle smrti svog dečaka ostala je sama s drugim, starijim sinom, bogaljem, koji je bolovao od dečije paralize i bio u kolicima. I majka se pobunila protiv sudbine. ...

Zelim.
Ne zelim.
Hocu.
Ipak ne.
Ne znam ni sama vise, ni sta hocu ni sta necu, ni koliko mogu,ni da li mogu.
Lazes.
Znam.
Ne verujem vise ni slovce.
Sta cekam?
Ne znam.
Slabic sam mozda,znam savrseno ponekad da lazem sebe.
Plasim se.
Ne znam kako dalje i mogu li ja to izgurati.
Hocu li uspeti?
Boli.
I bolece, kazu oni sto su vec prosli kroz sve to.
Kazu isto da vreme zaleci sve i probudis ...

Ne tako davno, ajde da preciziram, prije mjesec dana, dobila sam Opomenu pred raskid radnog odnosa zbog 'povrede radne obveze'...

Što li se dogodilo? Jesam li ja uistinu kriva? Pa procjenite sami...

Direktno sam nadređena nekim djelatnicima a među njima je i dostavljač. Nisam imala zamjerki na njegov rad. Znao je svoj posao, rješavao je sve kako treba ali da je bio živac kada bi se puno dostava nakupilo, to poreć nemrem. I otuda je ...

Ja nisam čovek. Nisam ni normalan.

Rekoh: "ljudi... ponekad mislim da nisam pripadnik te rase"

Dobih potvrdan odgovor.

Izuzimanjem činjenice da sam upravo citirao sam sebe, ne dobijamo ništa slabiju sliku o mojoj nenormalnosti.

Normalno je spletkariti. Ne samo da je normalno, nego i poželjno. Onaj ko ne spletkari, ima ozbiljan degenerativni poremećaj zvan iskrenost. Opasna boljka, neizlečiva.
...

Sreća li je
Biti u velikoj anketi
Uzet za uzorak
Lutrijati svoja bogatstva
U naprstke
I ne čuditi se kad
Zabole do krvi
Ubodi nedostatnih
Krojača
Što sebe mere
A tebi šiju

Dušo
Aj da vagu za sreću nabaždarimo
Našim pedljima
I matematici zadamo emociju
Za ekvivalenciju
Aj se razrastemo u svojim muzikama
I pustimo druge gladne ...

Eh!
Da nisam umetnička duša
I da mi moj rafinirani osećaj
Za mekoću izraza nije ovako
Potentan
Ja bih ti tiganjem, mili
Po tvom izvajanom čelu
Uvajala svest o tome
Kako u životu stoje stvari
S politikom koja mi se meša
U nedeljni ručak
Avaj!
Umesto da mi pirneš u čorbicu
Ti mi bez pominjanja Šostakoviča!
Za stolom opsedaš Lenjingrad ...

dodji
necu ti nista
samo upadaj
moze i bez pozivnice

imas kurton

ix nemam imas ti

ux za koga me drzis

maa ne drzim te jos al sacuxaxa

eee al ne moze bez prezervativa

ma sta ce nam vis ga kaki je lijep

jeeeste al otkud ja znam

ma daj onda zagrli me samo i lezi pored mene

ex gotova sam ako legnem znam me

pa dobrobre
sta sve ...