Tek što odlučih da se latim ove pisanije, pade mi na pamet Ničeov zapis: "U svakoj filosofiji postoji jedna tačka kad filozofovo ~ubeđenje~ stupa na scenu - ili da upotrebimo jezik stare misterije: Adventavit asinus pulcher et fortissimus (stigao je magarac lep i najjunačniji)." Iza svakog skribomanskog pregnuća nazire se zrnce taštine. A taština i glupost hode ruku pod ruku. To zrnce sujete žulja meku dušu posvećenog piskarala ...
Jedino kad se s Dunava prilazi zidinama tvrđave, čovek oseti kako vekovi polegnu na njegovu krhkost i telo se uprahni pod tim teretom. Iz tljenih grudi promoli se Zlatno Jaje iz koga se ispilio vasceli svet. Čovekovom vekovanju fizionomiju daju oni trenuci u kojima se čitav život najednom zgusne, fokusira u središtu njegovog srca. Tu se skuće isijavanja otricateljne ljubavi, tad zasija zvezda u zemnoj kolevci. Mi glavinjamo od zgusnuća do zgusnuća ...
Dva srbina, dva mišljenja, tri političke partije... utisak milenijuma, moglo bi se reći. Elem... Na sveCkoj pozornici isplivavaju g**na, zapušenih noseva čitamo o značaju sibirskog gasovoda i kongoanskog rudnika za bezbednos' Sjedinjenih... Čitamo ono što ne znamo, a dalo se naslutiti... predstavnici Sjedinjenih s podsmehom komentarišu izgled i manire domaćina, a gospodža sekretarka je zabrinuta za zdravlje argentinske ...
Nemate vi pojma koliko mi je muka od lose poezije...Zamanta mi se u glavi, buknem u licu, poželim da ujedem nikogovića umišljenog koji ,,trlababiše" koješta...If...Pa ko me tera da čitam? Mali poetski demon, nepozvan-a naseljen u moju glavu, ne plaća kiriju, baškari se, nadrndan do bola... Ponekad ga ne poslušam, pa otvorim novine...Kad taaaamooooo leeeeleee...Žive žutoštampni demoni,fuj! Tada se pokajnički vratim ovom svome...Guramo-dok se gurati može. ENTER.
Snaga uragana Zatvorila sam svoj krug. Presla sam trnjem posute staze. Bila sam ljubavnica i drug, dozvolila sam da me zgaze. Izasla sam iz tisine, dosegla sva dna i visine. Slusam muziku ovog zivota koja upravlja kretanjima svih vremena i prostora besprekidno, istovetno. Gubim se u svojim lutanjima grlim ravnice, cuvam vrletno. Gusim zvuk koji istice iz moje providnosti. ...
Kako se krece u potragu za sobom? Donela sam odluku da se pronadjem i lagano zapocela traganje.Najpre sam imala dug razgovor sa svojom tisinom,zatim krenula stopama duse i jos koracam,u nadi da cu se jednoga dana probuditi i shvatiti da sam to ja,da sam konacno ugledala sebe i shvatila ko sam. Da li se ovako traga ili postoji neki bolji nacin? Ne znam. Jos uvek trazim pravi put i sebe. Price,stihovi,dnevnik i jos po nesto na mestu spajanja i razdvajanja,na stepenistu kojim se penjem ...
Jednom sam pokusala da odrastem i osetila negde u sebi jauk deteta,koje nije htelo.nije htelo da zakoraci u surovi svet odraslih. Znam,ali mi nije vazno,mozda ce me ljudi popreko gledati,mozda se smejati,ali ja ne zelim da u odrastanju izgubim ovo malo tople duse. Pisem stihove,radujem se svakoj reci...izlivam bujice iz duse...ja jaukom pevam i jaukom snevam. To sam ja. Moje su pesme moja dusa,pomalo tuzna,pomalo sretna,al' uvek topla i uvek siroka da primi svu ljubav,sve ...
Kuda god da se okrenem i sta god pozelim na procitam....naletim na cuvenog Platona..Vala, nista bez njega !..O cemu god da covek pozeli da pise ...on se tu nalazi...Ustvari,prosto je .. Poznati filozof se bavio znacajnim stvarima covekova postojanja i njegovom sustinom...Nisam tako dobar filozof , da sada raspredam o nacinima i putevima kojima je jezdio ovaj mozda ...
Eto ne znam ni sta bih napisala Zato sam sela da bih rimovala Mozda blog ne sme biti pesma pa ce ona biti malo tesna U pesmi nije rima vazna vec njena poruka snazna Ova pesma toga nema zato pisem bez problema Sto manje reci vise pesmu leci sada je sve manja do njenoga kraja ______________________________________________ p.s. malo mi je dosadno
Ovo je jedna sasvim nova depresivna pesma i ja njome pozdravljam sve depresivne. NesaDeBeli kaže: Depresivna pesma. Sve mi danas fali , al' najviše sreće go sam kao pištolj sa i bez odeće, na život sam kivan tako depresivan. Crna mačka stoji na mom crnom putu zajedno sa tugom u crnom kaputu i čem' da se nadam kad u bedak padam. I sunce me zeza ...
Kategorije bloga
Skorašnji komentari
