U KUĆI MOG DEČAŠTVA Kopile ugnjilelih zidova Memla vragolasto nozdrve štipa Dečja maštarenja u paučinu udomljena prašnjavim su opričinjenjem smagnuta Ispredilicom pauka Vreme ispletena Prozor stari ćuti lastivi život moj čitav Stojim pred njim i ništa ne čujem ništa ne vidim Samo sećam se čekam i slutim Zosim Popac
SAMO PONEKAD Samo ponekad čujem udare srca u omaglici tuge u grudima kao tuđe korake po kaldrmi puste ulice sećanja I gle pogled što mi dotakne krza se i žuti Oko mene uronjene u fiksir nostalgije samo stare su fotografije ponekad Zosim Popac
PREPOZNAVANJE Po ulicama čitav bogovetni dan srećem zvezde Holivuda prijatelj preminuo u prvom razredu osnovne oslikava murale na klupi gde plačem kad umiru delfini skamenjen dišem tik uz levi demonski moj profil tanano biće prebira po strunama srca ne zna od davnina obitava mi u snovima kćer i sina videh onog dana nemušt go dok sam geguckao levom obalom Dunava i na plaži pravio ...
NARUŠENI NEBOSKLON Ovih godina među dojkama igram školice cugnem za bambadava čašicu-dve Dokolice i pobolim od melanhurije Ogledalima naprslim nešto bih da prozborim ali zamuckujem sintaksu tišine Nema učenja Tek da pesma prosvira sebi metak Zosim Popac
IZMEĐU Čudan čas u kome se dan zaboravio poseta manastiru gde se neprestano koti spokoj Kroz plavičasti dim nezgaženog pikavca na vašaru autobuske stanice Žena u ritama rezignirano psuje zubato Sunce Čitav milenijum svaku knjigu zatvaram na stranici sa koje „NE“ ležerno se kezi budućim godinama Bez izuzetka romani koje nimfe pišu nekuda žure a ne znaju zašto važna je ...
KRATKA ISPOVED JEDNOG LEKARA Proćerdani kroz prste dosadno kaplju sati Iza belog mantila skriven duše auskultujem razgolićene Greh mi na nos izašao baškari se ustavlja dah Ako ga operišem pre 40 godina okoštale razmekšaće fontanele Creva se u čvor uplela trbuh otvorim ka grudima pogan pokulja srce da oklopi Budzašto srce li prodam jezik ...
LEKAREVO SAUČEŠĆE Kad krenem na posao plačem pre nego se poklonim osmešku starica na umoru prolazeći pored stabala obučenih u košulje umrlica Zosim Popac
POSAO Pred ogledalom jutros prećutkujem snove još se nije razdanilo na drumu mačka jauče slomljene kičme Mnogo zavisi od mrmljanja molitvi do posla Na odeljenju Onkologije uzimam šoljicu razgovora iz ruku lepotica dodira klonim se pored pacijenata od plača da uzdržim se nad snovima koji lagano izdišu Zosim Popac
DISTANCA Probudio sam se pre sna pred crtežom četvorogodišnje kći ni napred ni nazad u ravnoteži sila go iščekujem kiše da krenem na kraj duge gde se nateže do zanosa uvek puni vrč vina da preživim što ne mogu da zaboravim na odeljenju onkologije dok gledaju i uče me oči koje ne vide pravilnoj upotrebi reči ...
DNEVNA BOLNICA U dnevnoj bolnici buba prevrnuta na leđima pored komore za citostatike kraj prozora koji gleda na otpad starog gvožđa tik uza zid sobe s posteljama gde devojci u dvadesetom letu poigrava levi očni kapak Zosim Popac
Kategorije bloga
Skorašnji komentari
