SRANA TUGA Noć u ložnici nemira Neumireni tasovi jave i sna na nalonju od mekog košmara U kuloarima zaspivanja o prekoru se brljezga Strana mi tuga uzvrpoljila se grudima Kroz izmaglicu klonulosti ujutru vidim noćas su plakali pažnjom nikad milovani moje sobe uglovi Zosim Popac
izabelitta kaže: Ee, sugestijo, kako si laka kad imaš kome.... To bi rekao jedan moj. Jedan od onih imtimnih gromovnika koji caruje onim delom svemira što nam se zrakasto zabada u golicljiva tkiva suštine, baš onda kad to ne želimo. I kad želimo, ali to se odavno ne računa. I onda te zasvrbi duša tamo negde daleko, daleko, pod miškom Severnjače. I ti ne znaš šta ćeš. Počešeš ono što možeš da dohvatiš. Osvrneš se i vidiš da svi oko tebe češkaju ...
O NAJLEPŠOJ PESMI Bez olovke papira računara malim prstom srca kap krvi otisnuta u zvezdanoj prašini Zosim Popac
ŽIVOT Dodirnuo sam te o Ti nepojmljivo Čudo ovog puta Ukopan u pesku mazim Jagodicama žednim mlečnu penu Tvoje velike Vode Zosim Popac
U RANO JUTRO Jutro Tlapnje svetla probudile misli neuke pospane još sobe Sa iznašanom čarapom sna druže se noge Na glavi plenum sveta Studen dodir vode na licu vratu grudima i zveket parčića razbijene mučnine U rano jutro Zosim Popac
SVETILJKE GRADA U mesu noći gagrice-žiške uz skute straha trepere paževi žitelja grada Zabašuruje svetlost droba im drobnost gatku vrač-mraka i kad sasma utrnu svetiljke ubledi put pomrčine promočena u pohari razdanjenja Zosim Popac
* Reka drhturenja u svetloj studeni otkrivenih stabala usnulih kričanja ptica izgladnelih beznadna opalog lišća meškoljenja izmaglica tuge iznad čamaca samotnih mir tihoglas snočuvenja i mrmor senki misli mojih smrznutih Zosim Popac
ZAHVALNOST Pojedoh jabuku i crva iz zahvalnosti i zorta ukazujući na prisnost nedostatkom gađenja Sladunjavogorkokiseli ukus na mom jeziku... u ustima crva Bliskost Zosim Popac
MILICA Majušna sestra pokazuje prva likovna ostvarenja Sivo obojen list sa belim mrljama Sliku je nazvala Sneg O dete molim te kad odrasteš nemoj da zaboraviš da gledaš u nebo Zosim Popac
TEODORA Ćerka drži knjigu moje poezije pisanu u vreme odricanja mogućnosti da budem otac gleda u crtež i pesmu Prozor (iza njega rastao sam) Čitam u sebi u srcu znaš to je u sebi kaže Sumnjiv povod pevanja da ona nedelje prošle nije proslavila rođendan peti i ne zna sva slova Zosim Popac
Kategorije bloga
Skorašnji komentari
