Proza

zosim kaže:

05.I 1991. SUBOTA

Navika - otupelost prvobitne svesti o utisku, unapred zaboravljanje ponavljanog doživljaja - jedini način opstajanja u "ludačkoj košulji društva".
Menjati navike - obogatiti življenje.


16.II SUBOTA

Pretežak sam za ženu, pretežak za sve žensko, čini mi se i za umetnost, čini mi se i za sebe sama.


07.III ČETVRTAK

02,20 h
Za svoj "razlog" (objašnjenje

...

zosim kaže:

04.XII 1990. UTORAK

Veliki Ljigavac - može li se njemu pripisati "otmeno samoobuzdavanje: jer u suprotnom slučaju on bi hvalio samog sebe, što vređa dobar ukus".

Za uobličenje misli i osećanja koja su nas obuzela u doživljaja u pisanu rukotvoreniju, potrebna je distanca, suton i zalazak doživljenog, da bi se u jarkim, crvenonarandžastim odbljescima zalazećeg s ogledala nebeske ravnodušnosti, naslutilo njegovo rođenje.

...

zosim kaže:

22.XI 1990. ČETVRTAK

More, za videla, na javi, izviru nenadano, odnekud iz perverzne čežnje za duševnim bolom, i ja osetim kako se mučne slike tragičnih, izmišljenih događanja u životima onih koje volim, preobražuju u jezovito strujanje nevidne sile lobanjom, što sve biva propraćeno ogavnom mučninom i potrebom da odmahujem i lupam glavom o zidove.

29.XI ČETVRTAK

01,45 h
Melanholija je opstajanje u stanju spoznanja, ili njegovo maglovito

...

zosim kaže:

05.XI 1990. PONEDELJAK
18,30 h
Ljubav je žongliranje duše pred samom sobom, ako je strast začini opsednutošću. No čežnja za njom, u hladnim prostorima samotnosti, u kojima za za svoje promrzlo biće nalazimo topline na žaru patnje, otvara nas same pred sopstvenim pogledima.

08.XI ČETVRTAK
Ljubav. Šta je to? Postoji samo nagon za samoudovoljenjem. Oni što se strasno ljube - dva sebičluka u istoj žiži interesovanja.

Da, da, to me Samoća

...

zosim kaže:

23.X 1990. UTORAK

Kada me sreću ljudi na ulici reda radi s pitanjem: "Šta radiš?", ja odgovaram "Imam vremena".
Nikud ne jurim, nikud ne žurim, uhvatio sam vreme za rep. Ali, ima li ko više lukavosti od te neograničenosti, nedostatnošću našeg poimanja ograničene? Svaki svoj kut, meni dohvatljiv, prebojilo je žarkim bojama čežnje za tom ženom, i u preobilju trenutaka ja ne nalazim mira, i izmičem sebi.

21,15 h
Svako imenovanje

...

zosim kaže:

12.VIII 1990. NEDELJA

Ja se stidim svojih preteranih zanosa, stidim se bestidnosti interpretacije strasti. Bestidan sam kad o tom stidu govorim, i toga se stidim.


18.X ČETVRTAK

00,10 h
Vetar


22.X PONEDELJAK

21,30 h
Tupost – odbija me od stvari kojih se dotičem; ščepala me kandžom mrzovolje i svaka namera da se ičim pozabavim izdahne pod njenim stiskom; ostaje samo truplo jalove

...

zosim kaže:

11.VIII 1990. SUBOTA

Zar pitanje koje sam pre koju godinu postavio sebi: Jesam li sopstvena izmišljotina?, nije samolaskanje jedne nadmene, uobražene volje? Čini mi se da što je jači bio zamah i talas nehotičnog, slučajnog, koji bi zanosio brod mog življenja, to sam ja sve više predosećao kako su mnogi obrti nastali zaslugom mog izbora. Kakvog li apsurda?

Pomisao da ona vodi ljubav s drugim pričinja mi nesnosnu bol i nagoni da u suludom onanisanju brišem

...

zosim kaže:

27.VII 1990. PETAK

02,30 h
U mojoj poeziji nema slika, postoje samo neiscrtana, prokazana stanja.

16,30
Sreda, subota, utorak, sreda ... - crte lica mog dnevnika, ponavljanje mene samog u nedovršenosti i ljudskoj potrebi za označenjem oslonca: izmaštanje monotonog lika vremena i po njemu mrlje mog izmetanja.

zosim kaže:

15. I 1990. PONEDELJAK

Ponovo u novi stan. Već četvrto mesto mog studentskog prebivanja. Težio sam da se zadržim u istom ambijentu što duže, ali su okolnosti imale drugu namisao. Tako su tek ukolotečene navike, srođene s mestom na kom sam boravio, morale menjati svoju fizionomiju, ili ustupiti mesto u svakodnevlju drugim, novim radnjama, kretnjama, zbivanjima, koje su se nametale svakodnevnim ponavljanjem da bi dobile titulu i čin "Navika sa zlatnom obaveznošću".

...

zosim kaže:

27.II 1989. PONEDELJAK

Samo hrabrost diletanta ne dozvoljava mi da spalim svoje pesme. A I kud bih onda sa sobom?


24.III 1989. PETAK

23,45 h
Kako da objasnim ovu praznu punoću, tešku lakoću, nelagodnu, uzvrpoljavajuću lagodnost, što se tako često, kao i sad, baškare u mojoj glavi?


10.VIII 1989. ČETVRTAK

Ah, kako samo zatupljuje ova današnja priznata potreba i zahtev za stalnim delanjem,

...