Usta su ti se micala... Ti reče nešto? Sva sam slušanja probala, ali postoji i slušanje između dve vatre. Slušaš kako pucketaju, pa se razgorevaju, pa samo podložiš jednu ne bi li se obe razbuktale. To je umeće slušanja s postolja emotivnog sudije, ljubitelja žestokih priča, kad ti je stalo da svi budu u pravu i navijaš za vatru samu, za smisao, za logiku, za lepotu reči, bogatstvo argumenata i dođe ti žao da nešto prevagne, da neka jednostrana poenta ugasi sav žar. I onda prosto nećeš da učestvuješ da se mere ne pomere, samo slušaš i greješ se. Učiš da tako jednom možda i ti daš priči lepotu i toplotu...
Kategorije bloga
Skorašnji posetioci
Arhiva
Pogledaj profil
Označi blog kao pročitan
