miha

Praznik...
Tužan sam.
Mnogo.
Pritislo me, a nema nikakvog vidljivog razloga za to.
Steglo, do bola.
Misli polumrtve, nekako sablasne.
Trebalo je, možda, i danas, kao jednog 1. januara, pre nekoliko godina, da odem na glavnu autobusku stanicu, da uđem u prvi autobus koji polazi, i odem nekuda,bilo kuda.
Tada sam stigao u grad na jugu; otišao sam u jedinu otvorenu smrdljivu buregdžinicu, jeo burek; nisu imali jogurt, dade mi ...