Komentari na blogu

a popi nesto i za smirenje pored analgetika....na tvom mestu ja bih

buduci da ta tabla ne postoji, na zalost svakog smrtnika, probaj s analginima... zelim ti brz oporavak

Škrta na rečima ...
Ivo Andrić je mogao sa malo reči da kaže sve ono za šta je nekome potrebno ceo život da priča. Mnoge knjige manje kazuju nego jedna njegova rečenica.
Reči ne treba čuvati, niti se treba previše opterećivati njima, pusti ih neka lepršaju i neka nadju utočište u nekim drugim prostorima ... na njihovo mesto će doći nove, mladje i poletnije ...

Dopada mi se ideja sa naslovima,
podsetila si me na doba iza prve mladosti,
tada sam znao da hvatam beleške,
samo poput nekih naslova ili slučajnih reči koje su mi padale prve na pamet ...

Ne valja kada nam se čini kako su nam želje previše stare,
tada su nam koraci umorniji i teži,
počinjemo da zastajemo i da se predajemo ...
uvek treba tražiti neke nove ciljeve ka kojima ćemo se hrabro kretati ...

Kažeš kako imaš puno pitanja na vrhovima jagodica,
to je sasvim dobro jer znači kako su ta pitanja krenula ka nama ...
mi ih čekamo, kada stignu namazaćemo ih na prazan blog i pojesti sa slašću ...
Opasno smo gladni pitanja, pitanja, pitanja ... i čekamo ih veoma nestrpljivi ...

bogati smo samo posredstvom onoga sto dajemo, kazu da rijeci vrijede puno stoga dijeli ih i obogati se...

Naravno da čitamo, zato smo tu, jer umemo da čitamo i pišemo
Želje nikada ne stare, naiđu momenti kod svakoga od nas, pa nam se učini da više i dalje ne može i da nema vajde od želja, ali ima uvek, postavljaju nove, naizgled neosvojive, horizonte i oplemenjuju nas i ulepšavaju.

Još se dva starca, štapovima,
za čast svoje davne ljubavi bore.
...

još uvek
njihova srca
misli i duše
čudnim
plamenom gore
...

kako ti to lepo vidis...gotovo da mogu da osetim miris tih sirokih ulica...ponekad mi se cini da bi bilo lepo kad bih mogla gledati tudjim ocima...mozda mi ovo vojvodjansko mesto ne bilo toliki smor.......mislila sam da necu ali moram.....jako me svrbe prsti....a to je bas nezgodno..........i to je slika Moje(ili tvoje )Vojvodine.....slavicu dan kad na onom cosku gde su se starci tukli zbog ljubavi stigne brzi internet jer dok otvorim da vidim sta si pisala mogu da skuvam rucak.....

Divan je sele bas si me odusevila ...
samo tako ...
pozz