Nekategorizovano

Padala je kiša i te noći.
Dozvolila sam mislima da lutaju tim dobro utabanim stazama nesvesnog. Sasvim isto, kao i bezbroj puta do sada. Isti onaj tupi izraz lica i pogled u prazno. I opet ono trzanje iz same sebe, vraćanje na početak i prazan osmeh koji odobrava druge ljude.
Luda sam.
Jedan pogled na prozor i kapi koje se užurbano slivaju niz njega.
Ništa više.
Gde je san?
Slatki zaborav misli koje ti kidaju grudi, ...

Šta ti predstavlja ova ćutnja...ove suze koje nevidiš...
pitam ga..
odgovor mi je tek onako donekle poznat....
razmišljam ,a šta da se počnemo rešavati ovih maski i ćutnje..
šta bi se dogodilo..
s kakvim osećajem uranjaš u ovaj moj svet...
s kakvim osećajem..šta ja to hoću..šta hoćeš ti...
izgraditi svet koji je srusen,vratiti deo sebe deo nas,pronaći zrno ljubavi...mozemo ...

Ne tražim puno...
navikla sam na to da ništa nije savršeno... samo tražim da mi poremetiš tišinu...
jer ona mi je najveći neprijatelj...
samo me ne pustaj da u tišini kopam po prošlosti...
ne daj mi to...